Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest, što je još jedan pokazatelj da lekari, posebno stručnjaci za mentalno zdravlje širom sveta, sve više prepoznaju to stanje kao poremećaj.
Naime, zavisnost od igara često može biti posledica drugih problema – te stručnjaci savetuju da se toj dijagnozi pristupa s oprezom.
Simptomi bolesti zavisnosti od kompjuterskih igara uključuju davanje prioriteta igranju na štetu drugih aspekata života, kao što su porodične i društvene veze, ishrana, spavanje, školovanje ili rad. Bolest pogađa najviše mlade muškarce koji su više od žena skloni igranju igara na kompjuterima.
Američko udruženje psihijatara smatralo je da nema dovoljno istraživanja tog stanja da bi se ta zavisnost svrstala među bolesti. Međutim, po Međunarodnoj klasifikaciji koja se primenjuje u celom svetu za utvrđivanje i klasifikovanje bolesti, zavisnost od kompjuterskih igara trebalo bi smatrati bolešću ako negativne posledice traju više od godinu dana.
Najdžel Henderson, predsednik organizacije za zaštitu mentalnog zdravlja „Mental helt jurop” (Mental Health Europe) izjavio je za portal „Euractiv.com” da simptomi na osnovu kojih se određuje zavisnost od igara kao opasnost po mentalno zdravlje mogu biti prošireni na sve što počinje da preuzima ili dominira nečijim životom.
Henderson je naglasio da se u lečenju treba usredsrediti na uzroke takve zavisnosti, a ne samo na simptome.
„Često će razlozi biti mnogo kompleksniji od toga da osoba samo voli igre. Verovatno će u osnovi biti gubitak kontrole u drugim aspektima života, ili opšti osećaj beznađa osobe koja traži bekstvo u svet igara”, rekao je Henderson.
Uzroci, poručio je, mogu biti nedostatak porodične mreže podrške, nemanje perspektive za zapošljavanje ili obrazovanje, rastrojstvo u porodici, nedostatak društvene povezanosti ili prijatelja, za šta zamena može biti „onlajn” zajednica igrača. „Generalno, uzroci toga mogu biti slični onima u slučaju kockanja, zavisnosti od alkohola i narkotika”, rekao je Henderson.
Posmatranje svake osobe i pojedinačnih okolnosti, a ne samo opštih simptoma, od suštinske je važnosti za lečenje zavisnosti od igara, isto kao i drugih mentalnih bolesti, kazao je Henderson.
„Organizacija ’Mental helt jurop’ uvek je oprezna kada govori o dijagnozama jer one mogu da podrazumevaju etiketiranje. Ali, čovek nije dijagnoza”, izjavio je predsednik te organizacije.
Henderson ističe da je važno da se prvo traži uzrok problema, a ne da se pokušava sa lečenjem „simptoma”.
„Nismo protiv priručnika dijagnostike, zaista znamo da mogu biti od velike koristi lekarima, i važna su pomoć državama da razviju odgovorne zdravstvene sisteme.
Ipak, treba da ih pravimo i koristimo s oprezom”, smatra Henderson.
