Opšte je poznato da je skandinavski obrazovni sistem najbolji u svetu – pa se tako posebno ističu principi na kojima se bazira školstvo u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj. A kako to izgleda kada se uporedi sa obrazovnim sistemom u našoj zemlji?
Srbija
Nakon obaveznog predškolskog obrazovanja, deca kreću u školu sa najmanje 6 i po, a najviše 7 i po godina. Pre toga prolaze kroz testiranje uz pomoć kojeg se procenjuje stepen spremnosti deteta za školu, i utvrđuje se najbolji način za rad sa svakim detetom, radi postizanje najboljih rezultata. Na osnovu ovih informacija se formiraju i razredi, koji se sastoje od najviše 30 učenika. Obavezni predmeti su fizičko i zdravstveno vaspitanje, matematika, srpski, digitalni svet, likovna kultura, građansko vaspitanje, svet oko nas, muzičko vaspitanje.
U prvom razredu ocene su opisne, a od drugog đacu dobijaju ocene od 1 do 5. Časovi traju 45 minuta, i deca dnevno imaju četiri ili pet časova. Svakog dana je obavezna nastava iz srpskog i matematike, dok jednom nedeljno imaju likovno i muzičko, a strani jezik uče dva puta u toku sedmice, za razliku od skandinavskih zemalja gde je ovo jedan od glavnih predmeta. Isto važi i za fizičko vaspitanje koje deca u Srbiji imaju tri puta nedeljno, dok je u Skandinaviji fizička aktivnost obavezna svakog dana minimum 45 minuta.
U Srbiji troškove udžbenika, kao i kompletne đačke opreme, snose roditelji. Štaviše, udžbenici se često menjaju, pa deca ne mogu da koriste polovne knjige.
Švedska
Obavezno osnovno obrazovanje se u Švedskoj zasniva na 16 predmeta: švedski jezik, matematika, fizičko vaspitanje, engleski jezik, ručni radovi, muzičko, vizuelna umetnost, tehnologija, fizika, hemija, biologija, istorija, društvene nauke, religija, geografija i domaćinstvo. Svi predmeti se uče od prvog razreda. Međutim, ocene dobijaju tek od 6. razreda, dok pre toga nastavno osoblje sastavlja individualni plan razvoja za svako dete. Tokom ovog perioda velika pažnja se posvećuje autokorekciji, te deca preuzimaju deo odgovornosti za ono što treba da nauče.
Šta rade roditelji u Skandinaviji kako bi deca uživala u zimi
S obzirom na to da obavezno obrazovanje kod njih počinje tek sa 7 godina, nastavni program predškolskog i prvog razreda se malo razlikuju, te su sva deca na istom nivou na samom početku obrazovanja, kada po prvi put počinju da uče slova, da pišu, čitaju i sabiraju…
Škole u Švedskoj nemaju zvono, već asistenti obaveštavaju decu da je kraj pauze, i da je vreme da se tiho i brzo vrate u učionice. Svu neophodnu opremu od olovki do ajpeda obezbeđuju škole, stoga rančevi ostaju ispred učionice. Svakog jutra učitelji prolaze sa učenicima kroz vizuelni nastavni plan za taj dan, kako bi podstakli njihov osećaj za vreme. Na svakom stolu se nalaze dve kartice, zelena koju okrenu ukoliko mogu samostalno da rade, i crvena kada im je potrebna pomoć. Na taj način švedski obrazovni sistem želi da podstakne svako dete da razvije odgovornost prema svom obrazovanju. Izlazak napolje u toku dana je obavezan i po ledenom vremenu, stoga u školama imaju adekvatnu odeću za svako godišnje doba. U većini škola učenici ostavljaju obuću ispred vrata, a unutra ostaju samo u čarapama.
Norveška
U prvoj godini osnovne škole učenici najviše vremena provode igrajući obrazovne igre i učeći društvene strukture, abecedu, osnovno sabiranje i oduzimanje i osnovne veštine engleskog jezika. Tokom prvih sedam razreda ne postoje ocene, međutim, nastavno osoblje često napiše komentar, analizu, a ponekad i nezvaničnu ocenu na testovima. Testovi se obavezno nose kući i pokazuju roditeljima. Postoji i uvodni test kojim se nastavniku daje do znanja da li je učenik iznad proseka ili mu je potrebna veća pomoć.
Proglašena zemlja koja je najbolja za odrastanje dece u 2025. godini
Škole u Norveškoj posvećuju posebnu pažnju ishrani dece, te su zabranjene grickalice i kolači, sem ukoliko ih ne prave na času kuvanja. Ovo se praktikuje i kod kuće, stoga norveški roditelji serviraju deci laži o magičnim fiokama sa slatkišima koje se otvaraju subotom. Deca donose ručak u kutijama, a taj obrok se najčešće sastoji od sendviča, voćke i flašice vode. Časovi počinju između 8 i 9 ujutru, a traju između 25 do 30 minuta. Za razliku od Švedske u kojoj je sve besplatno, norveške škole će obezbediti svojim učenicima knjige, dok svu ostalu opremu donose sami.
Danska
Škole u Danskoj nalažu da već sa 6 godina krene obavezno školovanje. Obrazovni pristup u ovoj zemlji izbegava rangiranje u razredu i formalne testove. Umesto toga, deca rade u grupama i podstiču ih na kreativni način rada. Naglasak je na rešavanju problema, a ne na memorisanju informacija.
Danska će dozvoliti korišćenje veštačke inteligencije na maturskom ispitu
Umesto „učitelju“ ili „učiteljice“, nastavno osoblje se oslovljava po imenu. Od prvog razreda deca uče engleski, danski, muzičko, vizuelne umetnosti, fizičko vaspitanje, matematiku, prirodu i tehnologiju. Sva deca bi trebalo da vežbaju u proseku 45 minuta dnevno u okviru školskog dana. Kretanje se može izvoditi na časovima sporta i kao deo prateće nastave. Učenici u prvom razredu dnevno u školi provode oko 5 sati, u koje je uključeno otrpilike tri časa po danu, isto toliko izlazaka napolje, kao i fizička aktivnost i pauza za ručak.
Početak obrazovanja ima za cilj da razvije entuzijazam kod dece, da pomogne učenicicima da spoznaju maštu i steknu poverenje u sopstvene mogućnosti.
Izvor: Moj pedijatar / Nova
