Biserko, Svilenko, Duga, Kiša, Mirođija, Mrgud i Ris – najčudnija su imena u Srbiji. Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, najčešća imena trenutno su: Jelena, Milica, Marija, Dragana, Mirjana i Dragan, Aleksandar, Milan, Nikola i Zoran.
Lazar, Vojislav i Tamara svoje ime nikada ne bi menjali. Međutim, ima i onih kojima se sopstveno ime ne dopada. Zakon im daje mogućnost i pravo da ga promene, a cena je oko 800 dinara.
Sofija i Luka istisnuli Mašinku i Jugoslava – značenje i simbolika i dalje diktiraju odabir imena
U Upravi Grada Beograda kažu da pravo na promenu ličnog imena imaju svi nakon navršene 15. godine života. Ljudi ne odlaze često kod matičara iz tog razloga, a kada odu razlozi su različiti, najčešće porodični ili lični.
„Iz moje prakse to je najčešće zbog nekih narušenih porodičnih odnosa iz prošlosti. Osoba kada promeni ime, oseća vid olakšanja i kao da kreće sebe da iznova i iznova gradi. To nije samo hir, nego ponovni osećaj pripadanja koji nisu imali u svojoj primarnoj porodici“, kaže Jovana Stojković, psiholog.
Neretko se menjaju i prezimena. Načešće posle razvoda. Dešava se da majke insistiraju da dete nosi isključivo njihovo devojačko prezime pa nemaju svi članovi porodice isto prezime.
Puding, Pikaču, Najk, Ajfon, Tenk – imena koja se neće naći u ličnoj karti
„To nije svojstveno za našu kulturu. Sigurno i da muž ako pristane na to, sigurna sam da će taj par od starta trpeti neki vid pritiska. To je lična stvar, ali nekako samim tim što je nama kulturološki tako nametnuto, mi to želimo, prezime zajedničko predstavlja ‘Mi postajemo MI’“, objašnjava Jovana Stojković.
U Upravi Grada Beograda kažu da je promena prezimena znatno češća, a procedure su jednostavne i počinju podnošenjem zahteva u matičnoj službi prema mestu prebivališta.
