Izbor imena za dete jedna je od prvih važnih odluka roditelja. U Srbiji se poslednjih godina primećuje trend da roditelji sve češće biraju kratka, jasna i lako izgovorljiva imena.
Više stotina ljudi godišnje matičaru podnese zahtev za promenu ličnog imena. Razlozi su različiti, najčešće porodični i lični. Lazar, Vojislav i Tamara svoje ime nikada ne bi menjali.
U Srbiji 2025. godine vidimo zanimljiv preokret kada je reč o imenima koja roditelji biraju za svoje mališane, sve više se vraćaju tradicionalna i starinska imena, uz zadržavanje nekoliko modernih favorita
Svako ime ima svoje značenje i simboliku i mnogo može da utiče na naš život. Ranije su se deci imena davala prema određenm osobinama, vrlinama, manama, često ih nasleđivala iz porodice, a danas je izbor drugačiji.
Postoje imena koja ne zastarevaju – ona koja nas svojim zvukom odmah vrate u neko prošlo vreme, u dvorišta ispunjena dečjom grajom, crtaće na malim televizorima i školske klupe s imenima urezanim u drvo.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
