Istrajnost, kada se slepo primenjuje, može naneti pravu štetu našem zdravlju i našoj sposobnosti da menjamo ono što ne funkcioniše. Prava istrajnost ne meri se dužinom patnje, već fleksibilnošću: sposobnošću da se odmorimo, odustanemo, prilagodimo ili preusmerimo napor kada okolnosti to zahtevaju.
Skloni smo da istrajnost tretiramo kao nekvalifikovano dobro. Hvalimo kvalitete kod preduzetnika, negovatelja, studenata i lidera. Istrajnost i izdržljivost je postala moralni imperativ – signal zrelosti i snage.
Ali sve veći broj istraživanja ukazuje da istrajnost, kada se slepo primenjuje, može naneti pravu štetu našem zdravlju i našoj sposobnosti da menjamo ono što ne funkcioniše.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Paradoks istrajnosti
Psiholog Džordž Bonano, jedan od vodećih istraživača istrajnosti, tvrdio je da to nije fiksna osobina već obrazac regulatorne fleksibilnosti – sposobnost izbora različitih strategija u zavisnosti od konteksta. Paradoks se javlja kada se istrajnost pogrešno shvati kao jedina strategija: izdržati i nastaviti dalje. Ovo pretvara istrajnost u kruti oblik upornosti.
U nekoliko studija, ljudi sa većom otpornošću su bili skloniji da istraju u zadacima koji su objektivno bili nerešivi. Igrali su duže, ulagali više truda i gubili više novca. Ista osobina koja pomaže tim ljudima da završe teške stvari takođe ih blokira da napuste neizvodljive zadatke.
Da li će nas nevolje ojačati
Slično pogrešno tumačenje se dešava u načinu na koji tumačimo nedaće. Jedno od najčešće citiranih otkrića u psihologiji je kriva u obliku slova U: Ljudi koji su doživeli neke nedaće prijavljuju bolje dugoročno blagostanje od onih koji nisu doživeli nikakvo ili mnogo.
Ova nijansa se često svodi na slogan – „ono što te ne ubije, ojača te“ – koji ignoriše nagli pad blagostanja kada ih zadese teške nedaće. Još opasnije je kada organizacije uzmu opisni nalaz i pretvore ga u recept: Nevolje grade karakter. Podaci to ne govore.
Na fiziološkom nivou, cena krute upornosti može biti velika. Sistematski pregled dokaza pokazuje da je, u kontekstima hroničnog stresa i ograničene kontrole, ovaj stil suočavanja povezan sa lošijim kardiovaskularnim ishodima. U sistemima koji ne podležu kontinuiranom naporu, slepo istrajanje dovodi do habanja.
Kako da prestanete da budete tako strogi prema sebi
Čak i naše priče o rastu mogu opasno da obojimo naš odnos prema otpornosti. Istraživanja pokazuju da je samoprijavljeni posttraumatski rast često preuveličan. Reći „ovo me je ojačalo“ može nam pomoći da funkcionišemo društveno i emocionalno kratkoročno, ali nas takođe može sprečiti da priznamo svoje borbe.
Ovo je paradoks otpornosti: Otpornost prestaje da bude pozitivna kada ljude tera da tolerišu ono što bi trebalo popraviti.
Kako praktikovati svesnu istrajnost
Istrajnost nije vrlina već strategija, i kao i sve strategije, nekada ume da dovede i do neuspeha. Dakle, umesto da je slepo i kruto primenjujemo, postoje naučno zasnovani dokazi kako da ne dozvolimo da nam se ona ne obije o glavu.
Napravite razliku između izazova i zamki. Izazovi su privremene prepreke sa jasnim putevima napred; zamke su situacije u kojima veći napor donosi smanjene ili negativne rezultate. Pre nego što udvostručite napor, zapitajte se: „Ako nastavim ovako, ima li šanse da će se situacija popraviti?“ Ako je odgovor ne, biti istrajan u toj situaciji nije snaga – to je inercija.
Uvažite veto koji vam šalje telo. Hronični umor, uporna anksioznost ili ponavljajuće bolesti nisu znaci da vam je potrebna veća izdržljivost; to su znaci da vam trebaju drugačije strategije. Umesto da istrajete, slušajte fizičke simptome i tretirajte ih kao podatke.
Vežbajte strateško odustajanje. Često ljude savetuju da izdrže, ali ne i kako da znaju kada da odustanu. Pa ipak, promena pravca kada troškovi premašuju korist je ključna komponenta emocionalne agilnosti. Ponekad je najistrajnija stvar koju možete da uradite je da odete.
Odvojte svoj identitet od svoje istrajnosti. Kada vam ona postane identitet, borba može delovati kao lični neuspeh. Vaša vrednost se ne meri time koliko možete da podnesete, i veća je verovatnoća da ćete imati pozitivan dugoročni uticaj ako vodite računa o svom zdravlju.
Tražite sistemska rešenja. Ako je moguće, pokušajte da ne plaćate ličnu cenu za kolektivni problem. Ponekad je najefikasniji odgovor na nedaće rad na eliminisanju njihovog izvora, umesto učenja da ih bolje tolerišete. Istrajnost i izdržljivost je moćna ljudska sposobnost. Ali kao i svaki alat, ima odgovarajući opseg upotrebe. Van tog opsega, može postati opasna.
Zato najotporniji ljudi nisu oni koji tiho pate, već oni koji se brzo prilagođavaju: oni koji znaju kada da se odmore, kada da guraju, kada da promene kurs i kada da odustanu.
Izvor: RTS.rs
