Iako danas farbanje jaja doživljavamo kao porodičnu tradiciju, ovaj običaj krije slojevitu istoriju koja povezuje drevne civilizacije, religiju i narodno verovanje.
Još u prehrišćanskim kulturama, jaje je predstavljalo kosmički simbol nastanka sveta. Stari Persijanci, Egipćani i Rimljani darivali su obojena jaja tokom prolećnih festivala kao znak buđenja prirode i novog ciklusa života. Ova praksa se kasnije prirodno uklopila u hrišćansku simboliku, gde jaje postaje metafora vaskrsenja: zatvorena ljuska predstavlja Hristov grob, a život koji iz nje izlazi simbolizuje pobedu nad smrću.
Kako obojiti jaja u lukovini – stari recept i trikovi baka za najlepša uskršnja jaja
U hrišćanstvu, simbolika jaja neraskidivo je vezana za Isusa Hrista i njegovu žrtvu. Crvena boja, kojom se tradicionalno farba prvo jaje, podseća na prolivenu krv, ali i na radost vaskrsenja.
Postoji zanimljiva legenda o Mariji Magdaleni, koja je rimskom caru Tiberiju poklonila jaje uz vest o Hristovom vaskrsenju. Prema predanju, car je posumnjao u tu vest, rekavši da je to nemoguće, kao što je nemoguće da jaje postane crveno, i upravo tada, jaje u njenoj ruci je pocrvenelo.
Jedan od razloga zašto su jaja postala centralni simbol Uskrsa leži i u srednjovekovnim pravilima posta. Tokom Velikog posta, koji prethodi Uskrsu, vernicima je bilo zabranjeno konzumiranje jaja, pa su se ona gomilala u domaćinstvima. Kako bi ih sačuvali, ljudi su počeli da ih kuvaju i ukrašavaju, a potom daruju ili koriste za praznične običaje.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kroz istoriju su razvijene i brojne tehnike ukrašavanja jaja. U istočnoj Evropi poznata je umetnost pisanja voskom po jajima, dok su u Srbiji tradicionalne tehnike ukrašavanja lukovinom, travkama i prirodnim bojama.
U nekim krajevima verovalo se da jaja imaju zaštitnu moć. Zakopavala su se u njive radi plodnosti ili čuvala u kući kao amajlija.
Posebno mesto u uskršnjoj tradiciji bojenja jaja zauzima „čuvarkuća”, prvo obojeno jaje koje se čuva tokom cele godine. Veruje se da ono štiti dom od nesreće, bolesti i zla, a sledeće godine se zamenjuje novim.
Izvor: magazin.politika.rs
