Pred početak školske godine, mnogi roditelji prvaka tek sada počinju da razmišljaju o poseti dečjem oftamologu, a oni čija su deca u mlađem uzrastu se pitaju da li ima potrebe da već posete lekara i prekontrolišu vid svoje dece. Sa svih strana stižu im informacije, saveti, zablude – od onih da će od nošenja naočara detetu da se „ulenje“ oči, do verovanja da je postalo razroko zato što je „ukrštalo“ oči. Zbog toga smo o najčešćim pitanjima i nedoumicama koje roditelji imaju razgovarali sa specijalistom dečje oftamologije i strabologije, Dr. Mirjanom Ristić.
Stručni konsultant: Dr. Mirjana Ristić, spec. oftamolog, sub.spec. strabolog
Ima li potrebe za očnim pregledom ako se dete ne žali na vid? Kada je vreme za prvi oftamološki pregled?
Dečji uzrast je vreme kada se mnogi urođeni i razvojni problemi sa vidom mogu uspešno rešiti. Vidne funkcije započinju sa prvim svetlosnim stimulacijama oka, i svoj definitivni razvoj završavaju do 5-6 godine života. Iz tog razloga, neophodno je prve preglede uraditi još u porodilištu, pogotovo ako za tim postoji opravdana potreba – ako je beba prevremeno rođena, ili postoje vidljive urođene deformacije očnih struktura, asimetrije, bele zenice i sl. Obavezno je oftamološko praćenje i beba koje borave u inkubatorima. Takođe, u uzrastu između 2. i 3. godine života, svako dete bi trebalo odvesti na očni pregled. Sledeći uzrast u kojem se pregled preporučuje jeste predškolski, a potom za vreme završnih razreda osnovnih i srednjih škola.
Dakle, dete treba da se pregleda i kada se ne žali da loše vidi, jer ne mora da bude svesno mnogih problema. Isto tako, vrlo važan podatak je i tzv. pozitivna porodična oftamološka anamneza, odnosno podatak o tome da li u porodici ima, ili je bilo slabovidih, slepih ili osoba sa bilo kakvim očnim smetnjama.
Ako roditelj primeti da dete žmirka, trlja okice, „beči se“, učestalo trepće, ne prati pokrete predmeta ispred očiju, približava se tv-u ili mu oči „šetaju“, podrhtavaju i sl, obavezno bi trebalo konsultovati oftamologa.
Da li se redovnim nošnjem naočara može korigovati vid, ili je on nasledan i nikako se ne može sprečiti ili usporiti njegovo „kvarenje“?
Kada se postavi dijagnoza oftamološkog problema, treba što pre započeti odgovarajući tretman, da bi se maksimalno iskoristilo dragoceno vreme razvoja vidnih funkcija. Obično se to radi u u specijalizovanim kabinetima, u timovima oftamolog-strabolog i defektolog-ortoptičar. Korekcija (nošenje naočara ili kontaktnih sočiva) je gotovo uvek obavezan deo tretmana. Na taj način se popravlja vidna funkcija, koriguju neke vrste razrokosti, sprečava se nekontrolisano napredovanje drugih, i razvijaju se elementi tzv. binokularnog vida. Iako su takvi problemi u većoj meri nasledni, oni se vrlo uspešno mogu rešavati.
