Kratkovidost u vreme korone: Zbog ekrana sve češće stradaju dečije oči

Prim.dr Ljiljana Kovač, spec. oftamologije, ističe da je u poslednjih 50 godina kratkovidost u mnogim razvijenim i srednje razvijenim zemljama skoro udvostručena.

Kratkovidost u vreme korone Foto: Freepik

Sada kada deca zbog pandemije uglavnom školu pohađaju onlajn, a posle škole nastavljaju da igraju video igre i druže se preko ekrana, povećalo se i vreme gledanja u tablete, telefone, televizore… Deca starosti šest do dvanaest godina su osetljivija od starijih na promene u okruženju budući da su u rizičnom periodu za razvoj miopije. Iz godine u godinu, raste broj kratkovide dece, početak miopije je sve raniji, a njena snaga izražena u dioptriji – sve veća. U većini slučajeva ona nastaje u osnovnoj školi i povećava se razvojem i rastom deteta. Važno je znati da jednom nastala miopija traje do kraja života.

Prim.dr Ljiljana Kovač, spec. oftamologije, ističe da je u poslednjih 50 godina kratkovidost u mnogim razvijenim i srednje razvijenim zemljama skoro udvostručena, kao i da se procenjuje da od ovog poremećaja vida pati oko 1,5 milijarde ljudi, a da će do 2050. godine polovina svetske populacije biti kratkovida.

– Oftalmolozi se slažu da produženi rad na blizinu i sve kraći boravak na otvorenom tokom dana dopinose porastu miopije, odnosno kratkovidosti, a najugroženija su deca i adolescenti. Novo doba povećane urbanizacije i digitalizacije u poslednjih 30 godina nameće sve većem broju ljudi nove fenomene “sveta na blizinu” radom na kompjuteru i boravkom u omeđenom prostoru. Pandemija izazvana korona virusom dramatično je povećala uticaj ovih faktora na nastanak kratkovidosti. Bilo da je reč o onlajn nastavi za decu ili produženom radu starijih od kuće, u ekrane se gleda mnogo duže nego ranije, što znači da su oči neprestano fokusirane na objekte u blizini bez relaksirajućeg gledanja na daljinu. Tako je nastao i savremeni pojam “karantinske kratkovidosti”. Nova studija u Kini pouzdano je pokazala da se kratkovidost kod dece povećala za vreme korone – kaže dr Kovač.

Kako usporiti porast kratkovidosti?

Iako se kratkovidost ne može zaustaviti, njena progresija se može usporiti. Kako bi mališani sačuvali zdravlje očiju potrebno je da se pridržavaju saveta koje im daje naša sagovornica.

– Rizik se može smanjiti, a kratkovidost usporiti, tako što će se izbeći predugo gledanje u objekat u neposrednoj blizini (kompjuter, tablet, mobilni telefon, knjiga ). Blagotvorno je povremeno podići pogled i pustiti ga da odluta u daljinu. Primenite pravilo “20-20-20-20”, što znači postaviti kompjuter na distancu od 20 inči, odnosno 50 centimetara, nakon rada u trajanju od 20 minuta napraviti pauzu od 20 sekundi i gledati bar 20 stopa, odnosno šest metara, u daljinu. Posebno preporučujem što duži boravak na otvorenom, jer dnevna svetlost sprečava prekomerni rast očne jabučice. Svaka jabučica duža za jedan milimetar ima za posledicu povećanje od tri dioptrije. Jedna studija u Skadinaviji pouzdano je pokazala da se kratkovidost povećava u tamnijim, a stagnira tokom svetlijih godišnjih doba. Takođe, kada ste napolju, ima puno stvari koje su daleko i koje “teraju” vaše oči da gledaju u daljinu, kada se očni mišići relaksiraju. Gledanjem čas nečega što je blizu, čas nečega što je daleko, očni mišići postaju aktivni i kratkovidost se ili izbegava ili usporava – objašnjava dr Kovač.

Prema njenim rečima, prekomerna upotreba elektronskih medija ne dovodi samo do povećanja kratkovidnosti, već takođe može dovesti do diskomfora, iritacije očiju, peckanja, suvoće u očima i crvenila.

– Sa oftalmološke tačke gledišta, računari, pametni telefoni i tableti su potpuno neprikladni za decu do tri godine. Deci od četiri do šest godina preporučuje se njihova upotreba trideset minuta, najduže sat vremena, a deci od šest do deset godina najviše dva sata dnevno – savetuje oftalmolog i podseća da je za optimalnu vlažnost oka potrebno treptati 16 do 20 puta u minuti, jer kada se fokusiramo na ekran trepćemo upola manje.

Postupni rast kratkovidosti ili miopije za mnoge pacijente prođe gotovo neopaženo, pa je, otuda, važan redovan oftalomološki pregled. Deca će teže od odraslih primetiti simptome, zato obratite pažnju ako deca često trljaju oči i žmire.

– Posle dijagnoze miopije i propisane korekcije vida, sledi redovno nošenje naočara ili kontaktnih sočiva, posebno kod mlađih koji ne trpe naočare. Izuzetno je važna tačna dioptrija, pa nije preporučljivo izbegavanje redovnih kontrola i eventualne nove korekcije – napominje dr Kovač.

5 SAVETA ZA SMANJENJE RIZIKA OD MIOPIJE:

• Podsetite dete da napravi pauzu svakih 20 minuta u trajanju od po 20 sekundi odmaranjem očiju pogledima u daljinu.

• Postavite računare ili tablete na najmanje rastojanje ruke i u nivou očiju.

• Nikada nemojte gledati svetao ekran u mračnoj sobi.

• Trepćite 16 do 20 puta u minuti. Treptanjem pumpate i razmazujete suze preko očiju, čime ih podmazujete i štitite od prašine.

• Izađite napolje. Vreme provedeno napolju na prirodnom svetlu smanjuje rizik od kratkovidosti. Deci se savetuje svakodnevni boravak napolju u trajanju od dva sata.

Radmila Nikolić

Izvor: Zena.blic.rs

Podeli tekst: