Imam prijatelja koji vodi malo preduzeće i ne ide mu loše, ali se on ni po čemu ne ističe (majica, trenerka, ranac – opuštena varijanta).
U školi u koju ide njegova ćerka, grupa roditelja odlučila je da se zamene školske klupe. Uzgred, bile su to jedne sasvim normalne školske klupe, otprilike ovakve:
Ali, hoćemo nove.
Nakon diskusije, roditelji su se podelili u dve neravnopravne grupe: oni koji su mogli da izdvoje novac i sedmoro koji su se izjasnili da neće učestvovati u tome (iz banalnog razloga – nisu imali viška para).
Rečeno im je da će onda njihova deca sedeti u starim klupama.
Kada je moj prijatelj predložio da ovi koji daju novac, svi izdvoje po još malo te da se tako kupe klupe za svu decu, ti roditelji su odmahnuli glavom ne verujući svojim ušima (tipa „zašto bismo, aman, mi plaćali za tuđu decu – ako nisu u mogućnosti – neka sede u starim klupama“).
Na kraju se i on izjasnio da neće davati novac.
A na njegova objašnjenja da će to dovesti do podele u razredu na „siromašne“ i „bogate“ samo što ga otvoreno nisu poslali tamo odakle se na ovaj svet ispilio.
Došao je dan „D“.
U učionicu su dovezene nove klupe. Otprilike ovakve:
Četiri stare klupe gurnute su u ćošak, gde je obrazovan geto „bednih“ učenika. Majke su bile presrećne. Kada ih je moj prijatelj pitao zar ih to ne podseća na priče o tretmanu u zavisnosti od toga da li platiš i ne platiš porođaj, dobio je odgovor: „Ali mi smo tako u mogućnosti.“
To je potrajalo ceo jedan dan.
A sutradan su oni koji su došli u školu videli kako su se umesto starih pojavile nove klupe. Otprilike ovakve:
Plus dečje stolice. Otprilike ovakve:
Tako dakle.
Sada te iste velike majke sikću okolo kako je to diskriminacija, da se njihova deca ponižavaju i da bi svi morali biti ravnopravni.
Moj prijatelj ih gleda i šizi.
Na pitanje jednog tate: „Avaj, zašto to uradi?“, ovaj je odgovorio: „Smatraj da je to bio jedan socijalni eksperiment. Uostalom, zar i sami niste želeli da jedna grupa dece ima bolje klupe nego druga? – Prema tome, želja vam se ostvarila!“
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: Detinjarije.com / Prikolis.net
Eh sta ti je zenska sujeta i zavist.
Divna prica, i generalno poucna.
Ipak, zakljucak je pre svega koliko je samo pametan taj otac! A kako su glupe te majke.
Gde su za to vreme bili muzevi tih bahatih mama?
„Gde su za to vreme bili muzevi tih bahatih mama?“ …hahaah, pa teško tek njima jer ceo život treba da provode sa bahatim mamama, kako si ih nazvala.
MAME POLAKO ALI SIGURNO DOBIJAJU SINDROM BOLESTI,ODAVNO POZNATE“KOMPLEKS OD VISINE“VEROVETNO SU ZIVELE U SIROMASTVU,UDALE SE ZA BUMBARE,I ZABORAVILE KAKO SU MUZLE KRAVE DO JUCE,A SADA IZIGRAVAJU VISOKI NIVO,DECA PORED OVAKVIH MAMA GUBE SVOJ IDENTITET,KARAKTER,A MUZEVI,BUMBARI SU MANJI OD MRAVA! TESKO TOJ DECI,VRATITE MAME U OPANKE,VRATIT CE VAM SE I SVEST!
Toliko o novokomponovanim emancipovanim ženama.
E, tako se to radi.
Poučno nema šta. Meni samo smeta što se u tekstu priča o grupama roditelja, a onda odjednom „majke“. Ispade da je on sam, a ostalo sve žene. Bio li je tu još koji otac? Moglo je ostati da se radi o dve grupe roditelja, a ne o „grupi bahatih majki“. Bilo bi lepo da se obrati pažnja na ovakve tekstove i da se ne stavlja samo jedan pol u takav kontekst. U redu ako je istinita priča, pa je zaista tako bilo, ali vidim da je preuzet tekst sa nekog ruskog sajta. Pa ne mora sve uvek bukvalno da se prevodi. Pozdrav
Sada ce mame odmah o rodnoj ravnopravnosti i nasilju nad zenama makar i na ovaj nacin,pa zar vam nije jasno da ste za gotovo sve Vi krive cast izuzrtcima,pozdrav
A sta rade nastavnici u ovom svemu, da li se ista pitaju? Skola nije privatna kuca
Ako neko zna ovog cara, neka mu kaze da od mene ima pice kad god bude u Bg 🙂
A ti se ložiš da je ova priča istinita? I još da se kao desilo kod nas?
Meni nije jasno kako mislite da je ova priča istinita. Plus lepo ispod teksta piše da je prevedeno sa nekog stranog sajta. Apsolutno ništa ne ukazuje da je ova priča istinita. Plače mi se kada vidim koliko niko ne koristi logično zaključivanje i zdrav razum…