Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
Kao društvo moramo normalizovati igru sa tatom, poveravanje tati, učenje sa tatom, pa i nežnog tatu, prisutnog tatu, angažovanog tatu, tatu koji ume da teši, tatu koji se ne boji emocija… Jer otac može biti svako, ali biti tata je mnogo posebnija i bitnija uloga.
Psihoanalitički gledano, odsutnost oca nije samo praznina tela u sobi; to je praznina u strukturi sveta, u sigurnosti, u simboličkoj liniji koja razdvaja majku od deteta i omogućava detetu da odraste - piše Renata Senić, klinička psihološkinja i psihoanalitičarka
Ako javnost primeti angažovanog oca, on će postati legenda. O njemu se priča, odijum se razneži, tapše ga po ramenu i svrstava u sveto biće. Zašto? Zato što su takvi retki?
Priprema deteta za savladavanje veštine čitanja i pisanja je važna ne samo zbog samog početka škole, već i zbog toga što se razvijaju osnovne kognitivne veštine koje će im pomoći da lakše savladaju školske zadatke.
Bar me poslušajte pa mu svaki dan recite da biste ga isto voleli i cenili i vi i vršnjaci i rodbina i bez 50 radnih sati nedeljno i uz dvojku umesto medalje.
