Radikalni povratak prirodi kroz šumska obdaništa, u kojima je deci dozvoljeno da se bez nadzora vaspitača pentraju po drveću i igraju vatrom, proširio se poput požara širom zemlje. Da li će koncept „Waldkindergartena“ postati sledeći izvozni uspeh Nemačke?
Prohladno novembarsko jutro a pola tuceta dece sedi u krugu, pevajući pesmice i igrajući se. Prilično standardna slika vrtića kakvi postoje širom sveta, rekli biste. Ali, ova deca sede na trupcima u šumi, okupljena oko logorske vatre. Ovo nije obično obdanište, ovo je šumski vrtić – „Waldkindergarten“.
Svakog jutra, bez obzira na vreme, 21 dete pristiže u ‘Die Kleine Pankgrafen’ u Karov, grad severno od Berlina, u jedan od preko hiljadu i po „šumskih vrtića“ koliko ih trenutno ima širom Nemačke. Pokret se takođe širi i preko nemačkih granica, postavši popularan u većini kontinentalnih evropskih zemalja. Velika potražnja je i u Japanu i Južnoj Koreji a veliko interesovanje su nedavno pokazali i Amerikanci, Kanađani i Britanci.
Živa u termometru je na tački smrzavanja ali ovog ledenog jutra ujedaju i istočni vetrovi, koji čine da se hladnoća oseća kao da je još nekoliko stepeni hladnije. Ipak, rukovodilac vrtića Torsten Rajneke nasmeši se na izraženu zabrinutost reportera za dobro stanje dece. “Nije ovo ništa”, kaže on. ‘Kakvo god da je vreme’ (Whatever the weather) nije samo izreka. Ostajemo napolju sve dok studen ne dostigne -28 stepeni Celzijusa. Deci nikada nije hladno. Ona i njihovi roditelji znaju kako da se oblače. Ona su … kao mali luk – ufačlovana u višestruke slojeve tople odeće”.
Ako se hladnoća već i spusti do ekstremno niskih temperatura, deca (a i nastavnik s njima) mogu potražiti predah u prenosivim logorskim šatorima (u kojima je takođe moguće naložiti logorsku vatru), ili u maloj drvenoj učionici – ipak, Rajneke insistira da deca provedu veći deo svog vremena na otvorenom, čak i onda kada sneg napada do visine od jednog metra.
