Svet je nepravedan: dok Kinezi već decenijama moraju da plaćaju kazne kada dobiju drugo dete, nemačka vlada zasipa građane novcem da bi konačno dobili više dece. Kada se saberu sve stavke, državna politika prema porodici svake godine košta 200 milijardi evra. Vlada velikim uspehom smatra to što je natalitet u odnosu na 2015. porastao sa 1,4 na 1,5 dece po jednoj majci. Ali, kada se pažljivije pogleda, vidi se da srca političara greju pre svega migrantkinje – među Nemcima je želja za potomstvom ostala podjednako mala.
Mene to ne čudi. Jer, ni dečji dodatak ni pomoć države roditeljima ne mogu da promene temeljnu netrpeljivost nemačkog društva prema deci. Za mene kao ženu koja je želela decu, problem je počeo već u potrazi za partnerom; prvi Nemac u kojeg sam se zaljubila nije želeo da ulazi u dublje veze, sledeći je bio homoseksualac, treći je imao fobiju spram dece.
Obeleženi strahom i sumnjom
Čega se nemački muškarac zapravo plaši? Da u slučaju nužde neće imati kome da vrati dete? Da će u slučaju razvoda biti degradiran na nivo budale koja je u obavezi da plaća alimentaciju? I žene se muče pitanjima: jesam li izabrala pravog oca za moje dete? Hoće li majčinstvo uništiti moje šanse da napredujem u karijeri?
Ranije sam mislila da su nemačke bojazni rezultat njihovog filozofskog gena – po načelu: pribojavam se, dakle – postojim. Sada znam da već čuveni „German Angst“ bar u ovom slučaju znači stalno predočavanje najgorih mogućih scenarija kako bi se ugušio ljudski nagon za razmnožavanjem.
Nedovoljno porodica sa mnogo dece
Znajući to, i sama činjenica da se jedan par uprkos svim rizicima i neizvesnosti odučio za stvaranje potomstva već zvuči kao herojski čin. Ali, posle dva deteta je obično kraj. Tako to očigledno nalaže nepisana DIN-norma za porodice. Sociolog Martin Bujard korene te pojave vidi u debati vođenoj 60-ih godina, „debati o disciplini u kojoj je kontrola nagona hvaljena kao vrlina“, rekao je on za nedeljnik Cajt. Kada je anti-bebi pilula maksimalno olakšala tu kontrolu, više nije bilo opravdanja za velike porodice. Za ovog naučnika, glavni razlog za opadanje broja novorođenih u Nemačkoj nije to što neke žene nemaju dece, već to što nema dovoljno porodica sa mnogo dece.
I jedna druga norma nije baš podstakla žene da donose decu na svet: majke moraju da se vrate na svoje radno mesto. Na kraju krajeva, feministkinje su se decenijama borile za to da žene mogu da se udalje od kućnog šporeta. Zakonodavac je roditeljima ček obećao mesto u jaslicama – za decu mlađu od tri godine.
