Demograf Petar Vasić, profesor na Geografskom fakultetu, izjavio je za RTS da populacione mere u vidu finansijskih podsticaja nisu dale željene rezultate, i da je mladima potreban pre svega siguran posao i stambeni prostor kako bi se odlučili da postanu roditelji.
Petar Vasić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da se radi o višedecenijskom trendu pada stope rađanja, ali da je za Srbiju karakteristično to što je taj pad počeo desetak godina ranije nego u ostatku Evrope.
„Demografi su još pedesetih godina upozoravali da će do ovoga doći. Nažalost, nisu bili saslušani s dovoljnom ozbiljnošću. Moramo raditi na apsolutnom povećanju broja živorođenih na godišnjem nivou“, ističe Vasić.
Srbija izgubila 660.000 stanovnika od 2011. godine
„Kada pričamo o pokazateljima smrtnosti, bez obzira na taj apsolutni pad broja umrlih na godišnjem nivou, Srbija stoji veoma loše u evropskom kontekstu, mi smo na začelju zajedno sa Bugarskom“, rekao je Vasić.
Veliki pad smrtnosti na godišnjem novou, kako je istakao, nije rezultat pozitivnog trenda već jedne izuzetno negativne činjenice, a to je da je tokom kovid krize Srbija zabeležila jednu od najviših stopa prekomerne smrtnosti u Evropi.
„Tada imamo 60.000 umrlih, prekobrojno umrlih, više nego što bi bilo u redovnim okolnostima“, rekao je Vasić.
Napominje i da je broj živorođenih za oko dva odsto niži nego što bi bio da nije bilo pandemije 2020. godine, odnosno da se stope nisu u potpunosti oporavile od posledica koronavirusa.
„Potrebno je promeniti pristup podsticanju rađanja. Broj živorođenih će, po svemu sudeći, naredne godine prvi put pasti ispod 60.000“, upozorava Vasić.
Navodi i da samo oko 15 odsto stanovništva pozitivno reaguje na finansijske podsticaje. Iako imaju određenu važnost, nisu presudni. Veću ulogu imaju mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva, kao i opšte poboljšanje društvene klime.
Kriza porodice
Takođe, Vasić ističe da postoji i kriza partnerstva, jer broj sklopljenih brakova godinama opada. Poslednji popis stanovništva iz 2022. godine pokazuje da raste procenat i žena i muškaraca koji izlaze iz reproduktivnog perioda bez dece.
Srbija u trećoj deceniji depopulacije, u kojoj dominira negativan prirodni priraštaj
„Raste broj žena koje uopšte ne ulaze u reproduktivni proces. Ukupna stopa fertiliteta pala je sa 1,8 na 1,67. Problem nije samo kada ljudi odluče da imaju manje dece, već kada odustaju ili odlažu roditeljstvo, što često dovodi i do narušavanja reproduktivnog zdravlja“, naglašava Vasić.
Prema njegovim rečima, država u populacionoj politici nije prepoznala pravu ciljnu grupu – mlade koji tek treba da postanu roditelji. Ključ nije samo u roditeljskom dodatku, već u obezbeđivanju poslovne i stambene sigurnosti.
„Do 2050. godine, broj stanovnika Srbije će, u svim scenarijima populacionog razvoja, biti znatno manji – u proseku oko pet miliona“, zaključuje demograf Petar Vasić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do avgusta 2025. godine u Srbiji je rođeno 37.923 beba, što je za oko 1.500 manje nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, broj umrlih smanjen je za 4,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Izvor: RTS.rs
