Piše: Jasmina Jovanović
Gledam te ovih dana kako se mučiš sa matematikom (kao i sve ove godine, i kao i sve nas uostalom što je mučila ta ista matematika) i žao mi je što ne znaš koliko si srećna. Da, srećna si. Jer matematika može da bude rešiva, nerešiva, bitna za tvoj život ili ne toliko bitna, ali nikako ključna stvar za tvoju sreću. Srećna si i ni ne znaš koliko dece muče druge mnogo ozbiljnije stvari. Koliko dece je bolesno, i to neizlečivo bolesno. Koliko dece raste bez jednog ili oba roditelja, ili u porodicama gde su nasilje, alkohol ili nemaština svakodnevica. Žao mi je što te muči, naravno da jeste, ali to je jedna od retkih stvari u kojima ne mogu da ti budem ni od kakve pomoći. A na žalost, finansije nam ne dozvoljavaju taj luksuz (a u ovoj zemlji privatni časovi su odavno luksuz) da platimo nekog ko je sa matišom na ti, i da vas dve, mata i ti konačno sklopite primirje.
Ono veče si plakala i pitala se samo dan nakon što si kući donela srebrnu medalju sa takmičenja u rukometu, da li da prestaneš da treniraš da bi imala više vremena za učenje.
Ono veče si plakala i pitala se samo dan nakon što si kući donela srebrnu medalju sa takmičenja u rukometu, da li da prestaneš da treniraš da bi imala više vremena za učenje. Svesna si da ti treninzi oduzimaju vreme i da ti je zbog njih potrebno više sna. Ja znam da je to istina, ali samo donekle. I zato se ne slažem sa tobom, ne naglas da čuješ. I kažem ti da moraš da razlikuješ Božiji dar, talenat od onoga što može da se postigne radom. Rođena si kao mali spartanac, talentovana za sve sportove. Igrala si fudbal a trener je govorio dečacima u klubu da obuku oni suknjice za sledeći trening da im ne provlačiš loptu kroz noge, igrala si ragbi i trener nam je govorio da kanadska ambasada daje stipendije i ubeđivao nas kako je pred tobom svetla budućnost. Igrala si košarku i već na prvoj ligaškoj utakmici, dva trenera protivničkih klubova su ti nudila da pređeš u njihove klubove bez članarine… pa zar to nije dar?
Govorim ti, i čvrsto verujem u to, da matiš može da se nauči – nekada uz puno truda rada i učenja – ali može. Talenat za sport ili bilo šta drugo je čista premija. Da, naravno, postoji i dar za matematiku, i imaju ga ona deca koja kao što ti daješ koševe sa lakoćom srne lakonoge, rešavaju jednačine i polinome. Ali ako se rodiš sa dve leve noge i bez sportskog srca, ni jedan sport nećeš moći da savladaš. Možeš da ga igraš, to da, i da znaš pravila igre, ali ne i da se istakneš.
Ti mi ne veruješ. Kažeš da bi menjala sva svetska prvenstva i učešća na olimpijadama za dar za matematiku. Toliko te ona kinji, ta sitničava prastara gospođa, stara kao i sam svet.
Da nije tog prijemnog ispita od koga će zavisiti tvoje buduće zanimanje, lepo bismo potpisali kapitulaciju pred matom, proslavili to čak i nastavili da se bavimo stvarima koje znamo i za koje imamo dara.
Govorim ti da prvo moraš da radiš i da veruješ u sebe. Da se još bolje organizuješ, da još više smanjiš stvari koje ti oduzimaju vreme. Vreme je najskuplje. Jedina stvar koje nema na berzama. Danas kada se i ljubav kupuje, jedino još na vreme nisu udarili PDV. Da ne odustaješ od stvari koje te čine srećnom, od svojih treninga i utakmica, ali da štedljivo sakupljaš sate i trenutke i posvetiš ih savladavanju matematike.
Ne bi nas se mnogo ticao taj predmet, da nije tog prijemnog ispita. Odličan si đak i nikada nam kao roditeljima to nije bilo mnogo važno. Nismo od onih padavičara koji imaju na frižideru okačen raspored kontrolnih vežbi svoje dece. Prednost dajemo dobrom vaspitanju i vašoj svakodnevnoj sreći i ispunjenosti, ali sada smo u škripcu s vremenom. Već si sedmi razred, drugo polugodište teče uveliko i prvi put plačeš zbog nekog predmeta, prvi put vidim kako provodiš sate i sate radeći nešto predano a da to ne daje rezultate, i da nikako nisi zadovoljnija svojim znanjem. Da nije tog prijemnog ispita od koga će zavisiti tvoje buduće zanimanje, lepo bismo potpisali kapitulaciju pred matom, proslavili to čak i nastavili da se bavimo stvarima koje znamo i za koje imamo dara. Ali , avaj. Ovde neće biti predaje. Nikako ne smemo da odustanemo. Jer je znanje matematike preduslov uslova. Ono nepreskočivo. Ako misliš da upišeš srednju školu moramo je savladati…ili makar pripitomiti…
