Piše: Jekaterina Sineljščikova
Ministarka obrazovanja Olga Vasiljeva predložila je da se studentkinjama koje su postale majke obezbedi besplatno studiranje. Sada je nacrt dotičnog zakona stavljen na javnu raspravu, a ako bude usvojen počeće da važi već ove godine.
Ta inicijativa je samo jedna u nizu mera kojima država pribegava kako bi stimulisala natalitet. Pad nataliteta zabeležen od 2015. godine (pre toga, od 2009. do 2015. zabeležen je porast nataliteta) prouzrokovan je time što su stasala deca rođena 1990-ih, kada je natalitet bio u velikom padu, tako da sada ta generacija ima proporcionalno manje dece od prethodnih generacija. Sa druge strane, mortalitet je u regionima Rusije ostao isti, a ponegde je i veći nego što je bio.
Novim stimulansima u vidu „dodatka za bebe“ koji primaju mladi roditelji država je uspela da suzbije negativan prirodni priraštaj. Krajem decembra 2016. godine ruski premijer je naložio šestorici ministara da pripreme nove mere, a predlog ministarke obrazovanja je samo jedan od njih.
Materinski kapital
Direktor Centra za demografska istraživanja univerziteta „Visoka škola ekonomije“ Sergej Zaharov smatra da je u Rusiji politika stimulisanja nataliteta gotovo uvek vezana za novac, a ne za čoveka, odnosno za njegovo slobodno vreme, za fleksibilno radno vreme i ulogu oca ili majke.
Jedna od najvažnijih stavki državnog finansiranja u ovoj oblasti je materinski kapital koji dobijaju sve majke za drugo dete. Program je pokrenut 2007. godine i važi na teritoriji cele Rusije. Radi se o značajnoj sumi novca. Ona se svake godine indeksira i za deset godina je sa početnih 250.000 rubalja porasla na 453.026 rubalja (sa 4.465 dolara na 8.000 dolara). Istina, novac se može dobiti tek kada isteknu tri godine od porođaja, i to samo za određene svrhe. Na primer, novcem od materinskog kapitala može se otplatiti kredit za stan, jer se taj trošak može podvesti pod poboljšanje stambenih uslova. U pojedinim regionima ukupna vrednost materinskog kapitala može pokriti 70% vrednosti stana.
Prema najnovijoj odluci, program će važiti još dve godine (ali se suma više neće indeksirati), a za regione se izdvajaju dodatne subvencije. Na primer, sve preostale rate stambenog kredita u Habarovsku zamenjuje rođenje trećeg, a u Mordoviji četvrtog deteta.
Razmatra se i predlog da se porodice sa mnogo dece oslobode od poreza na imovinu.
Na pitanje u kojoj meri tako velika novčana pomoć kao što je materinski kapital doprinosi povećanju nataliteta eksperti pomenutog univerziteta „Visoka škola ekonomije“ odgovaraju da je prema njihovim analizama broj dece po jednoj ženi u reproduktivnom uzrastu porastao samo za 0,15%.
„Mi smo malo prenaglili sa dodacima i materijalnim stimulansima od 2007. do 2015. godine. Takvi stimulansi bolje dejstvuju u kraćem periodu“, rekao je u intervjuu za „Rusku reč“ Zaharov. On je time hteo reći da je u pojedinim slučajevima to uticalo na „kalendar rađanja“, jer su roditelji željeno dete dobili ranije nego što su prvobitno planirali, ili je interval između prvog i drugog deteta bio kraći od planiranog, ali da su materinski kapital i ostali programi slabo uticali na mišljenje građana Rusije o optimalnom broju dece u porodici (prema poslednjim podacima prosečan pokazatelj je 1,6 deteta na jednu ženu u reproduktivnom uzrastu). Drugim rečima, porodice sa mnogo dece nisu postale standard, smatra Zaharov.
Očevi se ne stimulišu
Između ostalih mera koje država preduzima je i povećanje pristupačnosti tehnologija veštačke oplodnje i smanjenje broja abortusa najmanje za 10% do 2020. godine. Uzgred, patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril smatra da veštački prekid trudnoće treba isključiti iz sistema zdravstvenog osiguranja. Sa njim se slažu pojedini članovi parlamenta, kao i opunomoćenica za dečija prava pri predsedniku Rusije Ana Kuznjecova, dok je Ministarstvo zdravlja još uvek protiv te ideje.
Demografi smatraju da na natalitet daleko više utiču neke druge pojave. Rusija ima jedno od najdužih plaćenih porodiljskih bolovanja na svetu, koje traje godinu i po dana, ali ono ne odgovara ni poslodavcima ni majkama. Ako majka posle godinu i po dana nema kome da ostavi dete, ona mora uzeti još godinu i po dana neplaćenog odsustva, jer u Rusiji doskora nisu postojale jaslice (one se tek sada ponovo uvode).
Majkama koje rade nije lako da gaje decu, jer u Rusiji, za razliku od evropskih zemalja, faktički ne postoji skraćeno radno vreme za mlade majke.
Očevi uopšte nemaju pravo na bolovanje zbog deteta. Za njih gotovo da i ne važi sistem stimulisanja nataliteta. Otac je u skoro svim domenima isključen iz sistema gajenja deteta i brige o njemu. Na primer, ne postoji program sličan materinskom kapitalu za očeve koji ne žive sa suprugom. Ni u novom projektu Ministarstva obrazovanja ne pominju se muškarci koji su tokom studija postali očevi. Oni, po svemu sudeći, moraju i dalje plaćati studiranje. Pored toga, besplatan gradski prevoz za porodice sa mnogo dece takođe važi samo za jednog roditelja.
„Uloga muškarca u porodici i društvu u Rusiji se zasada još uvek shvata materijalistički. Njegov zadatak je da zarađuje novac“, kaže Zaharov. „Žena je orijentisana samo na ulogu majke i domaćice. Država nema nameru to da menja. Sada je centralna osovina državne politike konzervativizam sa njegovim tradicionalnim porodičnim vrednostima, a to ne doprinosi promeni odnosa između muškarca i žene, između oca i deteta“, tvrdi on.
Izvor: Ruska reč
