Zvuči rogobatno, ali je istinito – teško je starog psa naučiti novim trikovima. Sav onaj prostakluk i nevaspitanje koji nas svakodnevno izluđuju kod mnogih ljudi, posledica su propuštenih prilika da se u detinjstvu nauče neki osnovni principi lepog ponašanja. Čemu uopšte služe maniri? Za početak, da razviju svest o drugim ljudima i njihovim potrebama. Nevaspitanost i nemar okolini zagorčavaju život, često su i nepraktični i komplikuju svakodevne životne situacije i najzad, čine da u tuđim očima budete okarakterisani kao osoba za izbegavanje.
Zbog toga se morate potruditi da vašem detetu usadite dobre navike još u ranom detinjstvu, jer će kasnije mnogo teže biti ispraviti jednom stečene loše manire. Nije dovoljno samo objasniti mu kako treba da se ponaša – morate svakodnevno obraćati pažnju na to koliko dete vaše pouke prihvata u praksi. Dakle – doslednost, doslednost i doslednost. I još nešto – oko ovakvih stvari nema pregovora!
Dakle, dobro otvorite oči i načuljite uši, naoružajte se upornošću i nepokolebljivošću, i ne dozvolite da se u sledećim situacijama dete ponaša kao da maniri nikad nisu bili tema u vašoj porodici:
Ne uguravaj se!
Na vratima uvek prednost ima onaj koji IZLAZI. Dakle, kada ulaziš u autobus, prodavnicu, učionicu – uvek moraš prvo propustiti sve one koji žele da izađu. Nema jurcanja i kidisanja na prazno mesto – ako si suviše mali i ne smeš da stojiš u autobusu, neko će ti već ustati ili će ga tvoji roditelji zamoliti da ti ustupi mesto. A ako si već školarac, dovoljno si veliki da možeš da stojiš tokom vožnje, čak je to tebi mnogo lakše nego starijima!
Ne traži, ne zahtevaj, već zamoli!
Kada želiš da ti neko nešto doda ili da ti pomogne, moraš mu se obratiti sa „molim te“ ili „možeš li“. Ovo je lekcija koju deca lako mogu da nauče dok su vrlo mala. Jednostavno, nikada im nište nemojte dodati ako prethodno ljubazno ne zamole. Ako dete kaže „Mama, daj mi vodu!“ odbijte da mu udovoljite dok se ne seti kako ispravno treba da vam se obrati.
Ne komentariši serviranu hranu ako nisi upitan!
„Bljak!“ „Ja to ne volim!“ i ostale komentare o hrani zadrži za sebe. Osi što time vređaš onoga ko se potrudio da ti jelo servira, pokazuješ i da sebi i svom mišljenju pridaješ previše važnosti, čim smatraš da drugi izgaraju od želje da čuju tvoje mišljenje o tikvicama ili spanaću. Iz pristojnosti probaj jelo koje ne voliš, pa ako baš ne ide, izvini se i reci da ti je žao, ali da ne možeš da ga pojedeš.
Ne jedi na zatvorenim javnim mestima koja nisu restoran
U autobusu, pozorištu ili bioskopu tvoje mljackanje i mirisi hrane koju jedeš veoma će smetati ljudima koji su prinuđeni da ostanu u tvojoj blizini. Oni su tu da se prevezu na drugo mesto ili pogledaju film, a ne da ih bombarduješ zvučnim i mirisnim efektima. Osim toga, samo bebe moraju da jedu na svakih par sati i ne biraju mesto, svi ostali mogu da se strpe i izdrže da malo budu i gladni.
