Izvinjavanje je uvek ispravan i pristojan postupak, ali dečji psiholozi upozoravaju da prinudna izvinjenja nisu najbolji način za učenje empatije i popravljanje odnosa među decom.
Na zajedničkim druženjima često se mogu videti situacije u kojima jedno dete gurne drugo ili mu otme igračku, a tada mnogi roditelji instinktivno reaguju tako što svoje dete primoraju da se izvini.
Ipak, iako to deluje pristojno, ovaj potez nije najispravniji. Prema rečima dečje psihološkinje Laure Markam, teranje dece na izvinjenje može da im pošalje pogrešne poruke. Takav pristup često nije usmeren na popravljanje odnosa, već na smanjenje neprijatnosti roditelja u prisustvu drugih odraslih.
Naučite dete kada i zbog čega treba da kaže „izvini“
Markam pojašnjava da izvinjenje pod pritiskom nije efikasno, jer dete koje nije spremno da izrazi žaljenje iz toga neće naučiti pravu lekciju. Takav pristup može dodatno da postidi dete, što vodi u suprotnom pravcu od željenog. Postiđeno dete se ne oseća bolje i ne razvija empatiju. Umesto toga, može postati zatvorenije, čime se otežava buduća emocionalna povezanost s drugima.
Deca i sama često osećaju da prinudna izvinjenja nisu iskrena. Umesto da terate dete da se izvini, psihološkinja Markam savetuje da mu pomognete da shvati šta se dogodilo i kako može da popravi situaciju.
Jednostavni postupci poput vraćanja igračke, pitanja prijatelja da li je dobro ili pružanja zagrljaja znače više od mehaničkog izvinjenja. Na taj način dete uči da svojim postupcima može da utiče na druge i ispravi ono što je pošlo po zlu.
Važno je detetu omogućiti prostor da se smiri i razume situaciju. Ukoliko je uznemireno, moguće je da mu je potreban trenutak da izrazi osećanja pre nego što može da razmisli o posledicama. Kod starije dece korisno je motivisati ih da sama smisle kako mogu da poprave situaciju, umesto da im se nameće „gotova kazna“.
Markam ističe da je najbolji način podučavanja dece – lični primer. Kada roditelj pogreši ili se udalji u odnosu sa detetom, važno je da se izvini i da pokaže kako se ponovo uspostavlja bliskost i poverenje. Upravo kroz takve trenutke deca uče pravu vrednost izvinjenja i razvijaju emocionalnu pismenost koja će im pomoći u svim odnosima tokom života.
Izvor: Klix.ba/Dnevnik.rs
