Dok izdavači nastoje da naprave što živopisnije i uzbudljivije slikovnice kako bi privukli kupce, psiholozi sa Univerziteta Saseks otkrili su da je za malu decu sve preko jedne ilustracije po strani – previše.
Studija objavljena u časopisu „Razvoj beba i dece“ nudi roditeljima i vaspitačima jednostavno rešenje za preškolsko obrazovanje i bogaćenje dečjeg rečnika.
„Dobro je što deca vole priče a roditelji vole da im čitaju. Međutim, deca koja su suviše mala da čitaju sama, ne znaju gde da gledaju jer ne prate tekst. To je veoma uticajan faktor na učenje novih reči iz priča,“ laže Zoi Flek, koautorka studije.
Naučnici su trogodišnjacima čitali priču sa po jednom vidljivom ilustracijom (druga strana je bila prazna) ili sa dve ilustracije (jedna na svakoj stranici). Ilustracije su se odnosile na predmete koji se pominju u tekstu.
Otrili su da deca koja gledaju u samo jednu ilustraciju nauče dvostruko više reči nego ona koja u vidnom polju prilikom čitanja imaju dve ilustracije.
U narednom eksperimentu, deci je pre čitanja rukom pokazivana ilustracija na koju se odnosi tekst, što im je pomogloi da nauče reči kada bi bila suočena sa dve ilustracije.
„Deci je potrebna pomoć da bi gledala u pravu ilustraciju.“ kaže Zoi i dodaje da se ovaj nalaz uklapa teoriju kognitivnog preopterećenja, koja kaže da uspešnost učenja zavisi od složenosti zadatka. U ovom slučaju, manje informacija odjednom ili pomoć pri usmeravanju pažnje pomažu deci da nauče više reči.
Koautorka dr Džesika Horst kaže su prethodne studije pokazale kako dodavanje zvučnih efekata, iskakalica, prozorčića i antropomorfnih životinja otežava učenje. Ovo je, međutim, prvo istraživanje koje ukuzije i na problem izazvan pretrpanošću slikovnica ilustracijama.
Prethodne studije Laboratorije reči pri Unverzitetu Saseks pokazale su da deca uče više reči kada slušaju iste priče iznova i iznova, a da su naročito uspešna pred spavanje.
