Mama petoro dece: Da li ste znali koliko dobrih strana imaju velike porodice?

„Kada ljudima kažem da imam petoro dece, obično odgovore „Blago tebi““ piše Kasandra Žardin za britanski Telegraf. „Ugrubo prevedeno, to znači „Kakva razmetljivica“. Dok je generaciju unazad mnogočlana porodica smatrana posledicom neupražnjavanja kontracepcije, danas se smatra znakom visokh prihoda, neograničene energije i nebrige o budućnosti planete.“

„U mom slučaju ništa od toga nije tačno. Nije stvar u tome da reklamiram velike porodice, već prosto uživam u tome da imam puno dece, bez obzira na troškove i žrtve koje to zahteva. Svako bacanje genetičkih kockica nova je avantura, zadivljujuća nova osoba, još jedan zamotuljak vrlina i mana koji nekada obožavate a nekada vas iscrpljuje. Nisam planirala da ih bude toliko, prosto nisam mogla da zamislim da prestanem. Suština velikih porodica je da us one više od zbira svojih delova – one su mikrokosmos drušzva u kome se članovi bore za pažnju u najbolje mesto u automobilu.

Svađe su beskrajne i često žustre, ali na kraju dana (bukvalno) svi moraju da se slažu, jer treba da dele daljinski upravljač televizora. Uvek sam verovala da velike porodice nisu znak sebičnosti već dobrobit za društvo, čak za svet, ali tek sada sam dobila i argumente u prilog mom stavu.“

Naime, novinar Kolin Brejzer iz Skaj Njuza proveo je pet godina sakupljajući dokaze da su velike porodice dobra stvar. „Često nam se govori o manama velikih porodica pa smo zaboravili na skrivene prednosti,“ kaže on.

Brejzer nije želeo da prihvati računicu po kojoj svako dete roditelje u Britaniji košta 180.000 funti tokom odrastanja. Znao je da svako sledeće dete mora smanjivati prosečne troškove jer deca dele sobe, kupatila, igračke…

Što se tiče procene da svako dete znači novih 750 tona ugljen dioksida u atmosferi, tek nju nije smatrao poštenom. „Četvoročlano domaćinstvo koristi dvostruko manje električne energije po osobi nego domaćinstvo u kome živi jedna osoba. Ljudi koji zagađuju planetu su samci koji žive u luksuznim stanovima. Neko mora da razveje ove besmislene predrasude,“ pomislio je Brejzer.

Jedna od predrasuda je i da vam za više dece treba više soba, što mnoge roditelje odvraća od proširenja porodice. Deca koja dele sobu su zdravija jer su u prvim godinama života „razmenjivala“ viruse i tako ojačala svoje imune sisteme. U velikim porodicama deca su navikla da ne mogu uvek dobiti šta žele, i umeju da dele, pa kasnije imaju srećnije brakove, navodi Brejzer.

Kada roditelji imaju više dece, manje pritiskaju svako od njih svojim ambicijama i manje su skloni da bdiju i lebde poput helikoptera nad njihovim glavama.

„Kada imate više dece niti imate vremena i mogućnosti da se opterećujete time, a imate priliku i da ih upoređujete pa dobijate jasniju sliku o njihovim talentima,“ kaže Žardinova.

Kućni poslovi u velikim porodicama ne mogu da zaobiđu nijedno dete. Prinuđei ste da se oslonite na decu, a ona su prinuđena da nauče da čiste, kuvaju, popravljaju stvari i čuvaju jedna druge. Možda će gunđati, ali steći će veštine koje nisu ništa manje važne od sviranja violine.

Istraživanje u Francuskoj u kome je učestvovalo 22.000 maturanata pokazalo je da se akademski uspeh povećava sa brojem braća i sestre ukoliko je bar jedan roditelj obrazovan i zaposlen.