Ministar prosvete Mladen Šarčević smatra da bi trebalo izbaciti iz škole đake koji sarađuju s dilerima, ali i pooštriti kazne za roditelje kako bi se sprečilo prodavanje droge u okolini škola i u školskim dvorištima.
– Moraju se pooštriti kazne za roditelje, oni brinu o deci, oni moraju znati šta se dešava. Deca koja su ušla u taj svet moraju da se leče, jer je narkomanija bolest zavisnosti. Oni koji prodaju drogu u blizini škola su na meti policije, koja mora pojačati prisustvo. S druge strane, ti dileri imaju svoje saveznike među đacima, koji onda nemaju status učenika, jer je to maloletnički kriminal i treba ih izbaciti iz škole – rekao je Šarčević.
Govoreći o vršnjačkom nasilju u školama, Šarčević u intervjuu za Kurir napominje da to „nije počelo juče“, već je ranije bilo više prikriveno.
– Mi smo promenili stvari, više ne može da se prikriva, zbog toga je sada vidljivije u kom obimu je prisutno vršnjačko nasilje – navodi Šarčević.
On napominje da je formirana međuministarska grupa i da su određeni jasni protokoli postupanja.
Ipak, ističe, samo Ministarstvo prosvete ne može rešiti problem.
U školi, kod kuće uz lektiru, a naročito drsko ispred policijskih kola, tinejdžeri iz Srbije uživaju u opojnim supstancama, a time se hvale i utrkuju na Instagram nalogu „Droga Srbija“.
– Moraju biti uključeni Ministarstvo rada, MUP, pravosuđe, ali i mnogi drugi. Sistemskim zakonom pooštrili smo kazne za roditelje koji sada moraju vidljivo uzeti veću ulogu u vaspitanju svoje dece. Sad radimo mnogo na prevenciji. Ona podrazumeva i promenu strategije, koja je usvojena, ali na cijoj realizaciji nije rađeno. Ali prevencija podrazumeva i medijsku kampanju, promociju pravih vrednosti – rekao je Šarčević.
Na konstataciju da je u Srbiji već dugo prisutan problem niskih plata nastavnika i profesora, Šarčević ukazuje da to nije slučaj samo u Srbiji, te navodi da se niko nije radom u prosveti obogatio, „ni u Evropi ni u svetu“.
– Imate veoma malo izuzetaka, poput skandinavskih zemalja, Južne Koreje. U Srbiji, ako neko nije primetio, plate se već dva puta koriguju za godinu dana, za šest, pa za 10 odsto. Najavljuje se novo povećanje do kraja godine i nadam se da će krajem ove i 2019. boljitak biti vidljiv – navodi ministar.
Upitan kada će biti moguće novo zapošljavanje u školama, Šarčević kaže da je obaveznim penzionisanjem sa 65 godina stvoren prvi uslov za novo zapošljavanje.
– A da bismo imali zapošljavanje, moramo preurediti sistem. Na primer, sada imamo da, na osnovu Pravilnika o normativima za vannastavno osoblje, u srednjoj školi imate duplo više domara i tetkica, jer se pravilnik bazira na broju učenika, a ne na površini koju treba da održavaju. S druge strane, smanjen je broj stručnih saradnika, koji imaju veoma važnu ulogu – navodi ministar.
Osvrnuo se i na uvođenje elektronskih dnevnika kojima su, kako kaže, zadovoljni i roditelji i nastavnici.
– Vreme koje nastavnici provode u administraciji je prepolovljeno. Roditelji su informisani o svemu, i to vrlo brzo, tako da manipulacija nema. Izostanci učenika su drastično smanjeni, prijave na ocenjivanje takođe i to je prva faza E-dnevnika – navodi on.
Mnogo važnija faza, dodaje, biće analitika.
– Planirali smo da tokom ove godine 200 škola uvedemo u sistem elektronskog dnevnika, toliko smo obezbedili sredstava, jer je to skup proces koji podrazumeva opremanje škola i obuku nastavnika. Prijavilo se još 500 škola, što je ukupno 700, od 1.751 škole, koliko ih imamo – rekao je Šarčević.
Napominje da je veoma zadovoljan i kako se realizuje program dualnog obrazovanja kojim je, kako navodi, obuhvaćeno osam odsto srednjoškolaca u 19 obrazovnih profila.
– Za narednu školsku godinu planiramo još 14 novih profila – poručio je Šarčević.
Izvor: Blic
