Dete koje roditelji postavljaju na tron, kako drugačije u tom uzrastu nego neosnovano, kasnije ima problem da sa trona siđe, a društvo ima nultu toleranciju na kvazi prinčeve i princeze, što je bolno.
Neguje se to da je bitno da imate moć, bez obzira na to kako ste stekli tu moć. Stvarate potpuno naopak sistem i to je ono što je zaista zabrinjavajuće.
Važno je da roditelji i škola budu na istoj strani, a to je strana dobrobiti dece.
O tome zašto neka deca u školi nisu prihvaćena od strane vršnjaka i kako se postaviti u toj situaciji, za “Telegraf” je govorila dečji psiholog Viktorija Mužina
Cilj je pre svega opuštanje i međusobno uvažavanje, druženje na zdrav i adekvatan način.
Dobra vest je da možete da pomognete svom detetu da razvije veštine da se suprotstavi zlostavljaču i da ga sprečite da postane nasilnik. Kako?
Epilog svega ovoga, gde je direktor prvo okrivljen pa smenjen u medijima, dokaz je sveopšte tabloidizacije Srbije.
Ministar je obećao da će istrajati u istraživanju svih slučajeva nasilja i pitao šta rade školski pedagozi i psiholozi kad druga deca snimaju nasilje i smeju se.
Deca koja pribegavaju nasilnom ponašanju su po pravilu deca niskog samopoštovanja. Nasilno ponašanje im služi kao odbrana od osećanja niže vrednosti.
Kalman smatra da su programi za prevenciju nasilja u školama potpuno beskorisni i štetni.
