U školama koje su uvele e-dnevnike prepolovio se broj izostanaka đaka, a tako i vreme koje se troši na administraciju. Međutim, ova baza otkrivaće i koje delove gradiva treba olakšati đacima da bi bolje savladali preteške lekcije.
Jedna od škola u kojoj već šest meseci umesto sa dnevnikom u ruci učitelji i nastavnici ulaze sa laptopom je beogradska OŠ „Mihailo Petrović Alas”. Da bi pristupili e-dnevniku, zaposlenima je neophodan internet i računar, a svako ima i svoju šifru.
– Školsku godinu smo započeli vodeći paralelno i papirne i elektronske dnevnike, jer nismo uvek imali internet, ali sada više nema pisanja ocena crvenom i plavom hemijskom, brojanja izostanaka, računanja proseka – priča direktorka Mirjana Špehar.
Zaposleni, čak i oni kojima je trebalo nešto više vremena da se naviknu na novi sistem evidencije, uglavnom imaju samo reči hvale.
Najveći problem zaposlenima je kada nema interneta – u tom slučaju, učitelji i nastavnici sve beleže na papiru, a zatim do kuće pristupaju e-dnevniku i unose neophodne podatke. Ipak, sudeći po iskustvu učiteljice Mire Kašerić, čini se da zaposlenima to ne pada teško pored drugih stvari koje su im olakšane.
– Omogućeno nam je da pišemo beleške za svako dete, svaki dan, svakog časa. Imamo neograničen broj mogućnosti da formiramo dnevnik koji odražava lično nas, za razliku od prethodnog gde smo bili usko vezani za svaku stavku – zaključuje učiteljica sa 35 godina iskustva.
Žarko Mušicki, direktor OŠ „Žarko Zrenjanin“ iz Novog Sada koja je takođe uvela e-dnevnike, nada se da će nakon “početnih bolesti” novi dnevnik potpuno zaživeti.
– Mi smo i ranije imali elektronske dnevnike pa smo se lako prilagodili na ovaj novi sistem, koji je višestruko korisniji jer sve pripada jednoj centralnoj bazi podataka. Moći ćemo da iz te baze štampamo svedočanstva i izvlačimo korisne statistike – izjavio je on.
Njegov kolega Mladen Stevanović, direktor beogradske OŠ “Kralj Petar I”, kaže da su novi dnevnici pojednostavili život nastavnicima jer više ne moraju konstantno da se bave administrativnim poslovima koji su sada automatizovani.
Međutim, ovo je samo početak ove novine u prosveti. Kako objašnjava Bojan Radić, rukovodilac projekta “eProsveta” pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ideja elektronske evidencije je bila da se u svakom trenutku vidi prisutnost dece, kako bi na vreme moglo da se reaguje. Tako direktori i razredne starešine čim vide da se neki učenik bliži alarmantnim vrednostima izostanaka, vrlo brzo reaguju.
– Odmah sazivaju roditeljski sastanak ili kontaktiraju s roditeljima, nakon čega i oni i deca uvide ozbiljnost situacije. Takođe, kada je reč o izostancima, mi možemo da vidimo i da li u nekom delu zemlje vlada pandemija gripa na primer, da li treba da se obustavi nastava da đaci ne bi bili na gubitku. To je naša i zakonska mogućnost, ali sa starim dnevnikom ne dobijaju prave informacije danas za danas – objašnjava Radić.
Takođe, uvođenjem e-dnevnika svaka ocena koju dete dobije može da se analizira.
– Tako možemo videti da li je manja u odnosu na prosečnu ocenu koju učenik dobija iz tog predmeta. Ukoliko jeste i ako se pokaže da je tako na nivou republike, to nama govori da možda ta lekcija nije dobro obrađena u digitalnom obliku i tada može da se doda materijal za taj udžbenik koji bi se obrađivao na dopunskoj nastavi. Ukoliko i nakon tih intervencija detetu i dalje nije jasno, onda je ta informacija važna Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koje može da razmatra da li bi tu lekciju trebalo podići na viši nivo, u sledeći razred, možda deca nisu spremna da ih u tom trenutku shvate – objašnjava Radić.
Uskoro pristup roditeljima
Bojan Radić, rukovodilac projekta “eProsveta”, najavljuje da će tokom ovog polugodišta roditeljima biti omogućen pristup e-dnevniku, ali u određenoj dozi.
– Ne želimo da se potpuno izgubi kontakt roditelja i nastavnika, te da više roditelji ne dolaze u školu, pa ćemo razmotriti koje će informacije moći da dobiju – kaže Radić, dodajući da je za ovu godinu planirano da se e-dnevnik uvede u 400 škola, a već sada ih, u nekom obliku, ima njih 556. Kako on objašnjava, tek kada se u njima opremljenost dovede na zadovoljavajući nivo, da mogu da krenu u vođenje samo e-dnevnika, biće raspisan konkurs za sledeći set škola koje bi uvele ovu novinu.
Samo razredni vidi sve ocene
Za razliku od onih koje su ranije unosili u klasični dnevnik, informacije u e-dnevniku nisu dostupne svima.
– Odeljenski starešina jedini može da uđe u imenik đaka i njegovu stranu u dnevniku, dok predmetni nastavnici mogu da vide samo podatke za svoj predmet. Direktor ima uvid u sve informacije kako bi pratio dinamiku popunjavanja. Takođe, ukoliko nastavnik napravi grešku, on direktoru šalje zahtev da to ispravi – objašnjava Špehar i ističe da postoji i pregled brisanih ocena.
Izvor: Blic
