Ja sam dete majke tigra i srećna sam zbog toga

Pre sedam godina, Lulu je započinjala srednju školu kada je knjiga njene majke, Ejmi Čua, „Bojni poklič majke tigra“, postala međunarodni bestseler.

U knjizi je Ejmi opisala svoj strogi i zahtevni kineski metod vaspitanja koji je primenjivala na svoje dve ćerke, buntovnoj Lulu i uzornoj Sofiji, koja je u tom trenutku već bila primljena na Harvard. Devojčicama nikada nije dozvoljavala da gledaju televiziju, spavaju kod drugarica i idu na žurke. Jedna od ispovesti koja je najviše zgrozila čitaoce jeste priča o tome kako je odbila da primi rođendansku čestitku od svoje četvorogodišnje ćerke zato što je delovala suviše traljavo napravljenom.

Lulu je morala da vežba violinu šest sati dnevno, a obe devojčice morale su besprekorno da sviraju klavir, pod pretnjom spaljivanja plišanih igračaka. Na svaki neuspeh, Ejmi je reagovala vređanjem ćerki, jer nesavršenost jednostavno nije bila dozvoljena opcija.

Trenutno, Lulu ima 22 godine i uskoro će diplomirati na Harvardu, i kako kaže, oseća se spremnom da osvoji svet – upravo zahvaljujući svojoj majci tigrici.

„Vežbanje violine po šest sati dnevno, godinama, zaista je bilo iznurujuće, kako je to opisala u knjizi,“ kaže Lulu i dodaje: „Ona je bila naporna mama. Da sam mogla da biram između vežbanja violine i gledanja televizije, naravno da bih izabrala ovo drugo,“ kazala je u intervjuu za Njujork Post.

Ejmina rigidna taktika doživela je slom kada je, po prirodi tvrdoglava Lulu odlučila da je bilo dosta. „Ja nisam ono što želiš – nisam Kineskinja! Ne želim da budem Kineskinja! Zar ne možeš to da shvatiš? Mrzim violinu. Mrzim svoj život. Mrzim te i mrzim ovu porodicu!“

Lulu se seća ovog incidenta kao velikog šoka za svoju majku, koja je praktično odmah krenula da piše svoju čuvenu knjigu, u kojoj opisuje kako ju je ćerkin prkos naterao da preispita svoje principe nasleđene iz kineske tradicije i popusti stisak svojih tigrovskih kandži.