U istraživanju koje smo sproveli 2.470 mama odgovaralo je na pitanja koja su u vezi sa dojenjem i ishranom beba u prvoj godini života. Istraživanje je pokazalo da od svih faktora na dojenje najviše utiče način završavanja porođaja, kao i ostvaren kontakt „koža na kožu“ odmah nakon porođaja.
Carski rez – manja šansa za uspeh u dojenju
Mame koje su se porodile vaginalnim putem češće doje svoje bebe od majki koje su se porodile carskim rezom. Operativno završavanje porođaja samo po sebi otežava sam početak dojenja i uspostavljanje laktacije, ali veliku ulogu u svemu ovome ima i odvajanje mame i bebe nakon porođaja carskim rezom.
*32,1% beba je već u porodilištu dobilo adaptirano mleko i to su uglavnom bebe koje su na svet došle uz pomoć carskog reza.
Kontakt „koža na kožu“ se gotovo i ne primenjuje u našim porodilištima
Veliki uticaj na uspeh u dojenju ima i kontakt „koža na kožu“, ali se, nažalost, u našim porodilištima retko primenjuje.
U 43% slučajeva beba nije ni stavljena majci na grudi nakon porođaja. U svega 12 % slučajeva kontakt „koža na kožu“ ostvaren je u trajanju većem od 5 minuta.
Prvi podoj odmah nakon porođaja ostvaren je u svega 6% slučajeva. Svaka druga beba prvi put je sisala 24 sata ili duže nakon porođaja.
- Što pre se ostvari prvi podoj, veća je šansa za uspeh u dojenju.
- Takođe, mame kod kojih je ostvaren prvi kontakt sa bebom „koža na kožu“ u većem procentu su dojile.
- Što je duže beba u kontaktu „koža na kožu“ veća je šansa da će mama dojiti.
Mlađe majke češće odustaju od dojenja
Najmanji procenat dojenja je kod majki mlađih od 20 godina, uključujući i 20. godinu. U okviru ove grupe je procenat žena koje uopšte nisu dojile 15%, dok se u ostalim uzrasnim kategorijama ovaj procenat kretao oko 7%.
Postoji i blaga linearna povezanost u dužini dojenja, starije mame doje duže od mlađih.
Mame uspešnije sa dojenjem kod drugog deteta
Veći procenat majki koje nisu uspele da doje svoje bebe utvrđen je kod prvorođene dece, dok sa drugim detetom majke pokazuju veći stepen uspešnosti u dojenju.
Nemam dovoljno mleka – najčešće opravdanje za odustajanje od dojenja
Kada smo pitali mame šta misle zašto druge mame odustaju od dojenja, najčešći odgovor koji smo dobili je: Zbog problema koji prate dojenje.
Međutim, majke koje jesu odustale od dojenja kao glavni razlog navode nedovoljnu količinu mleka.
Neophodna bolja edukacija majki
Svi rezultati jasno ukazuju na značaj i važnost dobrog informisanja majki još tokom trudnoće. Istraživanje je ukazalo i na veliki broj zabluda u vezi sa dojenjem, ali i primenom adaptiranog mleka. Čini se da podsticaj dojenja više utiče na to da su majke pod pritiskom, plaše se dojenja, unapred misle da neće istrajati, a u slučaju da odustanu mame se optužuju od strane okruženja, čak i drugih majki, da nisu dovoljno dobre, da nisu ni želele da doje i da njihovo dete neće biti dovoljno pametno, zdravo, povezano sa majkom i sl.
Sa druge strane, te iste majke nisu dobile adekvatne informacije o pravilnoj upotrebi adaptiranog mleka, a vrlo verovatno ni prave informacije o dojenju i kombinovanoj ishrani bebe.
Edukacija treba da ide u pravcu podrške svim mamama i to još u trudnoći, a zadatak koji se stavlja pred porodilišta je svakako veće usmeravanje pažnje na dojenje jer ono počinje odmah nakon porođaja.
Kompletne rezultate istraživanja pogledajte OVDE.
