MMR vakcina koja sadrži tri komponente („podvakcine“), protiv morbila (malih boginja), zaušaka i rubeola ne izaziva autizam, pokazalo je najnovije istraživanje, piše Gardijan.
Sve je više onih koji ne samo da sumnjaju u efikasnost MMR vakcine, već je smatraju odgovornom za nastanak autizma kod dece, što je dovelo do epidemije malih boginja u svetu.
Sumnje u vezi sa MMR vakcinom posejao je gastroenterolog Endru Vejkfild koji je 1998. godine uizneo teoriju da je vakcina povezana sa razvijanjem autizma. Simptomi autizma se manifestuju u istom uzrastu kada deca primaju vakcinu, između 12 i 15 meseci.
Teorija je pobijena, a Vejkfild se kasnije povukao iz medicine, međutim, sumnje o povezanosti vakcine i autizma su se ponovo raširile, naročito na društvenim mrežama.
Unicef je nedavno saopštio da je broj obolelih od malih boginja u čitavom svetu zadobio šokantne razmere, a obolela su deca koja nisu vakcinisana. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je nevakcinacija jedna od deset najvećih pretnji svetskom zdravlju.
Medijska prevara sa vakcinom MMR
Autori istraživanja su istraživači iz Danske koji su već 2002. godine objavili važno istraživanje o nepostojanju veze između vakcine i autizma. U najnovijem istraživanju ispitano je 6.517 slučajeva autizma među 650.000 dece, u periodu od deset godina.
Istraživači su se bavili opovrgavanjem tvrdnji antivakserskog lobija, poput one da su neke grupe dece podložnije razvijanju autizma nakon vakcinacije. Istraživači su posmatrali decu čija braća ili sestre imaju autizam, ali i decu kod koje postoje povišeni faktori rizika za dobijanje autizma. Oni su takođe istraživali da li je autizam učestaliji kod dece koja su pre MMR-a primala druge vakcine.
„Sve ove teorije ispostavile su se netačnim“, kažu danski istraživači. U predgovoru istraživanju navodi se da bi se u idealnom svetu istraživanja o bezbednosti vakcina sprovodila da bi se evaluirale naučno utemeljene hipoteze, a ne da bi se odgovorilo na zavere. Zato ovo istraživanje možda nije dovoljno da uveri ljude da su MMR vakcine bezbedne; živimo u svetu „otpornom na činjenice“ gde utemeljeni podaci imaju malu persuazivnu vrednost, a još uvek je izazov razbiti mit o povezanosti autizma i vakcine.
Izvor: Nedeljnik
