Kolektiv škole u Barajevu za koju se vezuje nemili incident koji ovih dana puni naslovne stranice medija, obratio se portalu Zelena učionica molbom da objave njihovo otvoreno pismo javnosti. Osuđujući svaki vid nasilja, a naročito ovako monstruozan čin vršnjačkog nasilja, želeli su da se čuje i njihov glas. Pismo je preneto u celosti:
“Osuđujemo svaki vid nasilja. Zar i ima nekoga ko bi nasilje podržao?
Mi smo se odabravši poziv nastavnika i profesora opredelili, ne samo za brigu o obrazovanju najmlađih, već i za brigu o tome u kakve će ljude sutra izrasti. I svakako ne želimo da niko od njih bude ništa manje od dobrog i vaspitanog, prvo deteta, a kasnije i odraslog čoveka.
Međutim, mi nismo prvi u procesu vaspitanja naše dece. Oni kod nas dolaze sa svim onim što su poneli od kuće, od svojih roditelja, baka i deka, svoje najbliže okoline… Kod nas dolaze i kao svršeni osnovci koji bi do tada trebalo da prođu određenu vrstu socijalizacije, da steknu radne navike, da usvoje pravila kako se ponašati u školi, kako se ponašati prema svojim drugarima i profesorima.
Škola je obrazovno-vaspitna ustanova. Dakle, tu smo pre svega da našoj deci pružimo najbolje moguće obrazovanje. Ali nam se čini da se na nas profesore svalio sav teret i odgovornost da ispravimo i nadoknadimo sve ono što je propušteno u vaspitanju dece. Danonoćno smo stavljeni pod lupu i sud stručne i šire javnosti. I kada se dogodi nešto ovako ružno i nedopustivo, kao što je poslednji slučaj vršnjačkog nasilja, prvo se prst upire u prosvetu. I onda pitanja – Gde su bili profesori? Gde je bio direktor? Zašto su profesori to dozvoli? Eto ko brine o našoj deci, itd…
Mi od naše odgovornosti ne bežimo i nikada to nismo radili. Ali nemojte da naša odgovornost bude i jedina odgovornost u ovom i sličnim događajima.
Konkretno, dve od tri devojčice koje su učestvovale u ovom nemilom događaju, našu školu pohađaju nepunih 10 dana. Za to vreme niti su mogle da se poprave niti da se pokvare kod nas. To je nedovoljno vreme i da se đaci međusobno upoznaju a kamo li da profesori steknu neki jasan sud o tome kakva su to deca, šta od njih može da se očekuje. A posebno ne direktor.
Ali su to svakako znali i znaju njihovi roditelji kao i svi oni koji su sa njima bili najbliži tokom prethodnih osam godina školovanja. Uprkos tome je kao krivac isključivo obeležen direktor naše škole, koji je zbog ovog događaja i smenjen.
Direktor, koji je odmah po saznanju da se incident dogodio, tražio utvrđivanje činjenica i pokretanje disciplinskog postupka, iako, ispostaviće se kasnije, nije bio obavešten o pravim razmerama ovog događaja.
U šturom saopštenju Ministarstva stoji da je direktor smenjen jer je “utvrđeno da ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu učenika.” Podsećamo da se incident dogodio van naše škole.
Snimak svega što se desilo tog dana njemu stiže od policije koja je snimak dobila od medija. A u tim istim medijima se od tog trenutka naš direktor označava kao najveći krivac. Pitamo se gde je njegova odgovornost? U svojim novinskim člancima i TV prilozima od “dobro obaveštenih izvora” najavljuju smenu direktora. U školi je opsadno stanje jer novinarske ekipe bez dozvole danima dolaze u školsko dvorište intervjuišući maloletne učenike.
Sve ovo dobija svoj epilog u utorak, kada je direktor Dobrivoje Jelić i zvanično smenjen. A za svoju smenu je saznao od novinara i to pre nego što je zapisnik inspekcije stigao u Ministarstvo.
Naša škola postoji od 1978. godine i odškolovala je hiljade đaka među kojima su mnogi bili prvi na rang listama za upis na najbolje fakultete koje ova zemlja ima. Školujemo i đake koji završavaju trogodišnje smerove koji kasnije rade na odgovornim i teškim stručnim poslovima. Više od 40 godina mi brinemo o našoj deci radeći svoj posao savesno i odgovorno. Bili smo domaćini republičkih takmičenja a kao škola smo od eksterne komisije Ministarstva prosvete dobili visoku ocenu. Naš direktor je u ovoj školi zaposlen od 1996, tri puta je imao bezrezervnu podršku kolektiva škole i lokalne zajednice za izbor na mesto prvog čoveka naše škole. Radi se o čoveku koji je svoj posao decenijama radio bez mrlje u karijeri, spreman uvek da pomogne i deci i svim zaposlenima u školi.
Postavljamo pitanje celokupnoj javnosti zbog čega je on kao poslednja karika u lancu vaspitanja dece koja su učestvovala u incidentu označen kao jedini krivac?
Da li je takav čovek zaslužio da se na godinu dana pred penziju povlači i razvlači po žutoj štampi i televiziji zbog nečega što se nije ni dogodilo u njegovoj školi?
Zar zaista bilo ko u ovoj zemlji misli da će se smenom bilo kog direktora bilo koje škole zaustaviti vršnjačko nasilje među učenicima? Da ne idemo toliko daleko, da li neko misli da će se tom smenom barem smanjiti učestalost ovakvih događaja?
Mi vam odgovorno tvrdimo da neće.
Neće jer je to sistemski problem, duboko urezan u pore ovog društva čiji su najmlađi njegov najranjiviji deo. Naša deca su danas više nego ikad izložena pogubnim modelima ponašanja koja im dobrim delom stižu sa TV ekrana i stranica žute štampe. Prva odbrana od toga nisu profesori i nastavnici već roditelji, a mi smo tu da roditeljima pomognemo u toj borbi za dobrobit naše dece.
Ipak od nas profesora se ne može očekivati da ispravimo sve ono što niko pre nas nije mogao da ispravi i to u vremenu u kome je prosveta degradirana. A to vreme traje suviše dugo.
Zbog toga, danas u prosveti većinom rade entuzijasti koji još, možda naivno, veruju da je obrazovanje ključ valjanog razvoja i odrastanja naše dece. Jedan od tih entuzijasta je i Dobrivoje Jelić.
Vršnjačko nasilje je u porastu, i zato svoditi rešavanje ovog problema tako što će se smeniti direktor škole je banalizacija tog istog problema. A epilog svega ovoga, gde je direktor prvo okrivljen pa smenjen u medijima, dokaz je sveopšte tabloidizacije Srbije.
Još jednom podvlačimo da mi kao kolektiv škole osuđujumeo svaki vid nasilja, ali smatramo da se smenom direktora Jelića nije rešio problem, jer direktor Jelić nije ni bio deo tog problema.”
Kolektiv srednje škole “Barajevo”
Izvor: Detinjarije.com
