Piše: V. Andrić
Ako je školovanje bilo orijentisano na drugačiji tip nastave i drugačiji vrstu znanja, nije fer tražiti od učenika da se snalaze na završnom ispitu sa zadacima koji ni na koji način ne liče na ono što su deca radila – kaže za Danas Dragica Pavlović Babić sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, komentarišući najavu ministra prosvete Mladena Šarčevića da će u narednim godinama biti uveden nov model male mature i da će kombinovani test najverovatnije zameniti PISA zadaci.
Pavlović Babić, koja je dugogodišnja nacionalna koordinatorka PISA testiranja, kaže da takvoj promeni moraju prethoditi promene u samom obrazovnom sistemu.
– Ako treba da se menja nastava tako da se usvoji koncept pismenosti koja se proverava u PISA istraživanju, onda se to prvo radi kroz kurikulume i kroz samu nastavu, da bi se onda to i proverilo na završnom ispitu. Ali ako školovanje nije tako koncipirano, ne bi trebalo da bude ni završni ispit. Sve promene u tom pravcu morale bi da budu harmonizovane da bi to imalo smisla. Završni ispit je sertifikacija, odnosno završetak jednog procesa školovanja. Ne možete na završetku da imate nešto što uopšte niste imali u samom procesu. Nije korektno tražiti tako nešto od učenika. Jer onda bismo se samo pred kraj osmog razreda spremali za PISA zadatke, a sve ostalo bismo radili kao do sada – ističe Pavlović Babić.
Ona dodaje da je smisao završnog ispita drugačiji od PISA istraživanja.
– Završni ispit ima formalni značaj, jer se njime serfitifikuje određeni deo školovanja i služi kao ulaznica za srednje obrazovanje. To nije provera kvaliteta obrazovanja na uzorku kao u PISA već je to ispit koji ima formalne posledice po učenike. Tim pre, on mora da se odvija po pravilima koja su usklađena, pre svega sa onim što se dešava tokom školovanja, i koja su poznata dovoljno unapred da bi učenici znali pod kojim uslovima se spremaju i polažu – navodi Pavlović Babić.
Nije ovo prvi put da se čuju glasovi kako bi mala matura trebalo da liči na PISA test. Tu ideju je imao i nekadašnji ministar prosvete Tomislav Jovanović, ali se i on zalagao da na PISA testove treba da liči samo kombinovani test, ali ne i maternji jezik i matematika. Zanimljivo je da je u to vreme rukovodilac Centra za ispite Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (gde se prave testovi na malu maturu) bio Srđan Verbić, koji je nasledio Jovanovića na čelu Ministarstva prosvete.
Verbić je kao rukovodilac pomenutog centra u izjavama vrlo argumentovano objašnjavao zašto na maloj maturi ne treba da budu PISA zadaci, a toga se držao i dok je bio ministar.
On je ukazivao da bi testove za završni ispit trebalo osloboditi faktografskih znanja i uključiti što više pitanja koja se tiču primene znanja ili tumačenja podataka, ali je istovremeno upozoravao da se do tog cilja ne može stići lako i brzo.
– Jedan razlog je složenost pripreme i konstrukcije testa kakav je PISA, jer to zahteva više vremena i mnogo veće resurse. Drugi razlog je to što takav test ne bi bio fer prema našim đacima koji u školi i dalje uče definicije, formule i suvoparne podatke umesto da primenjuju, rezonuju i zaključuju. Stremimo tome da zadaci liče na one u PISA testovima, ali je za to potrebno da, osim načina testiranja, menjamo i način na koji se nauka uči u školi – rekao je svojevremeno Verbić za naš list.
Nije lako praviti PISA zadatke
Praviti PISA zadatke nije lako, ni jednostavno, a zahteva i značajna novčana ulaganja. Dragica Pavlović Babić ukazuje da je to ozbiljan posao, na kome se mora raditi posvećeno duži vremenski period.
– Treba napraviti banku zadataka da biste imali odakle „vučete“ one koje ćete „spakovali“ u jednu celinu koja se zove test. Nije dovoljno napraviti 15 zadataka za test – ističe Pavlović Babić.
Izvor: Danas
