Autor: Katarina Đorđević
Otkako je u Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog pandemije virusa korona, većinu dece brinu iste brige kao i njihove roditelje – koliko će trajati život u socijalnom karantinu, kada će se videti s prijateljima, da li će se zaraziti neki član porodice i šta će s njima biti ako roditelji budu morali na lečenje. Školska deca su zabrinuta jer ne znaju na koji način će im biti zaključene ocene i da li će upisati željenu srednju školu, a većina mališana je anksiozna jer roditelji, koji su do juče imali odgovore na sve dečje dileme, sada nemoćno sležu ramenima kada im se postave neka od pitanja o pandemiji kovida 19.
Ovo su samo neki od najzanimljivijih rezultata istraživanja koje je sprovela Mreža organizacija za decu Srbije nakon što je u našoj zemlji uvedeno vanredno stanje. U istraživanju je učestvovalo 1.571 dete uzrasta od pet do 18 godina iz cele Srbije, a deca su onlajn upitnikom odgovarala kako se nose s novonastalom realnošću skrojenom po meri pandemije korone. Kako u razgovoru za naš list ističe Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije, ovo je prvo istraživanje koje traga za odgovorima na pitanja šta decu brine, šta im nedostaje u novonastaloj situaciji i kako su se prilagodili na novu realnost u kojoj škole i vrtići ne rade, a njihov boravak u spoljnoj sredini strogo je limitiran.
– Da bi se dete normalno razvijalo, neophodno je da odrasta u bezbednom okruženju koje nosi predvidljivost, sigurnost, prostor, kretanje i igru – dakle, sve ono što je većini dece u aktuelnoj pandemiji uskraćeno. Mi smo pretpostavili da će se ovoj krizi bolje prilagoditi deca koja imaju podršku, razumevanje i objašnjenje roditelja i dečji odgovori to i potvrđuju. Osim toga, socijalni karantin bolje podnose ona deca koja imaju braću i sestre jer s njima dele i osmeh i brige – uverava Saša Stefanović.
Iako su deca veći deo vremena zatvorena u kuću, ovo istraživanje je otkrilo da najveći broj njih vreme provodi na kreativan način – slikaju, crtaju, pišu, igraju „pametne igrice” i prate onlajn nastavu. S drugarima uglavnom komuniciraju preko „instagrama” i „vajbera”, a primetno raste broj onih koji telefonom pričaju jedni s drugima. Na pitanje šta im najviše nedostaje u novonastaloj situaciji, najveći broj mališana odgovara da su to socijalne aktivnosti – druženje, prijatelji, izlasci i sloboda. Tek svako sedmo dete kaže da mu nedostaje škola ili vrtić, ali „ne onaj deo u kome se uči”, već školski odmori na kojima se igraju s drugarima.
– Zanimljivo je da je najveći broj dece, ili tačnije oko 65 odsto ispitanih, za virus saznao preko televizije ili interneta, dok je samo petina dece saznala od roditelja. Međutim, ono što je značajno jeste da se neko potrudio da deci objasni o kakvom se virusu radi – ona deca koja su od roditelja dobila tu vrstu objašnjenja zadovoljnija su od mališana koja su o virusu saznala na druge načine, to jest preko televizije ili interneta – ističe naš sagovornik.
Istražujući kako su se deca prilagodila na onlajn nastavu, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da gotovo polovina dece ima svoj lični računar, trećina deli kompjuter s ostalim članovima porodice, dok svako sedmo dete nema pristup računaru. Najveći broj dece je izjavio da nema problema s onlajn nastavom, a na pitanje koju aplikaciju nastavnici koriste za učenje onlajn deca većinski odgovaraju da nastavu prate preko „gugl klasruma”, „vajbera” i „edmonda” i konstatuju da su zadovoljni načinom na koji imaju onlajn predavanja. Ona deca koja su se žalila na kvalitet onlajn nastave pre svega su imala primedbe na lošu internet vezu i teško povezivanje na mrežu kada moraju da pošalju domaće zadatke.
Jedan broj đaka je kao veliki problem istakao činjenicu da uopšte nema internet u kući, a da na mobilnom telefonu brzo potroši, dok su se drugi žalili da se nastava prebrzo emituje na TV-u, zbog čega ne mogu da na vreme prepišu zadatke. Ako imaju stariji tip televizora, deca nisu u mogućnosti da vrate predavanje unazad i ponovo preslušaju lekcije.
Izvor: Politika
