Đaci u Srbiji 1. septembar čekaju sa velikom neizvesnošću. Uprkos tome što je do početka nove školske godine ostalo nešto više od mesec dana, još nije poznato kako će tokom 2020/21. izgledati školski život.
Do ove godine teško da se mogao naći učenik koji se radovao povratku u učionicu, međutim, doba korone promenilo je i odnos školaraca prema školi. Naime, i osnovci i srednjoškolci kažu da im je dosta sedenja kod kuće i izolovanosti.
Dok đaci kukaju da im nedostaju učitelji, nastavnici i drugari, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević navodi da se usled kritične epidemiološke situacije u Srbiji trenutno radi na desetak mogućih modela i podmodela nastave za narednu školsku godinu.
Ministar ne krije da je situacija je veoma složena jer učenje na daljinu nije dovoljno, pogotovo ne za prvake i decu do 12 godina, koja po zakonu ne mogu da ostanu sama kod kuće.
– Veoma mi je žao što smo došli u situaciju da đaci ne mogu da se školuju na način kao što su to činile generacije pre njih. I moj unuk ovog septembra polazi u prvi razred, a mi upravo radimo na obradi podataka za koliko najmlađih đaka bi morala da se organizuje nastava u školi jer nema ko da ih čuva. Takođe, treba imati u vidu da nisu sve škole iste veličine i nemaju isti broj đaka, zbog čega je situacija vrlo složena – objašnjava Šarčević.
Ministar ističe da će se konačan model održavanja nastave, koji se priprema u saradnji sa kriznim štabom za sprečavanje širenja zaraznih bolesti, znati do kraja meseca.
– Za starije učenike razmatra se i kombinovani model. To praktično znači da bi đaci imali nastavu na daljinu, a svake druge sedmice bi odlazili u školu. Uz poštovanje epidemioloških mera, to bi praktično značilo da su jedne nedelje u školi, na primer, prvi i treći razred srednje škole, a narednih sedam dana drugi i četvrti – istakao je ministar.
Međutim, iako se slaže da je učenje na daljinu sa stanovišta bezbednost dobro rešenje, Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, navodi da nastava na daljinu nikako ne može da zameni pravu učionicu, zbog čega bi nastava od septembra morala da se odvija u školi uz poštovanje mera.
– Đaci do četvrtog razreda bi trebalo da imaju skraćene časove, ne više od četiri, jer je i to bolje nego da čitavo gradivo uče putem televizije. Što se tiče starijih razreda, trebalo bi da se ugledamo na Nemačku, u kojoj đaci dolaze u školu sa maskama, a na časovima su stolovi razdvojeni kako bi se poštovala distanca. Nisu naša odeljenja velika, mogla bi da se i podele, da jedne nedelje dolazi prva polovina đaka u školu, a naredne druga – kaže Antić.
Ministarstvo prosvete je po izbijanju epidemije u Srbiji u roku od tri-četiri dana uspostavilo onlajn nastavu za sve razrede i nivoe obrazovanja. Države u okruženju uspele su da organizuju nastavu samo za deo učenika.
Po svemu sudeći, Srbija je stala u red zemalja lidera u onlajn nastavi. USAID je uručio nagrade najboljim nastavnicima na daljinu. Visoka ocena stigla je od Unicefa, Britanskog saveta, Švajcarske konfederacije i Evropske komisije, koja je pride i novčano pomogla u nabavci tableta za decu koja ih nisu imala.
Izvor: Zelena učionica
