Na samom početku 20. veka, američkim gradovima harala je tuberkuloza, koja je u tim godinama bila posebno fatalna po decu i mlade iz siromašnih sredina. Meri Pakard i Elen Stoun, doktorke najmanje američke države Roud Ajlend, 1907. godine došle su na ideju kako da spreče ili makar ublaže transmisiju tuberkuloze među decom. Pre toga njih dve osnovale su Ligu za suzbijanje tuberkuloze u svojoj državi.
Naime, Pakardova je napisala pismo predsedniku Lige Džeju Perkinsu u kojem mu iznosi svoju ideju: “Da li mislite da je prerano da pokušamo sa jednom malom grupom, za deo dece, da organizujemo školu koja bi ličila na školu na otvorenom? To bi, svakako, bio za početak samo eksperiment. Predloženo je da se štale za konje u Severnoj glavnoj ulici preurede…”
Prva škola ovog tipa “otvorena” je u januaru 1908. godine, i okupljala je decu za koju se zna da su bila u kontaktu sa tuberkulozom, ali bez izraženih simptoma.
Učionice su imale mnogo prozora, neke od njih i sa sve tri strane, a svi su bili otvoreni sve vreme, iako je bila zima. I to vrlo jaka. Deca su, u baš hladnim danima, nosila takozvane eskimske vreće za sedenje u kojima se nalazilo toplo kamenje da im greje stopala. Učiteljica Meri Pauers, pored toga što je predavala gradivo, deci je podgrevala supu i puding.
Eksperiment je pokazao apsolutni uspeh na praktično svim poljima, a ono najvažnije – niti jedno dete nije se razbolelo. Čak ni od prehlade. Već dve godine kasnije otvoreno je 65 ovakvih škola, a jedna privatna škola u Njujorku sprovodila je časove na krovu. Kako se incidenca tuberkuloze smanjivala sa pojavom antibiotika, tako su se i škole na otvorenom zatvarale, a poslednja je zatvorena tek 1965. godine.
Kakve to veze ima sa koronavirusom
Ako je verovati kineskim istraživanjima, ima veze. Jedno od njih koje je obuhvatilo 7000 slučajeva, pokazalo je da se od tih 7000 tek jedno zaražavanje desilo na otvorenom.
Druga studija, sprovedena 2018. godine, obuhvatila je 161 dete sa smetnjama u razvoju i dokazala da, ona deca koja su učila napolju, na otvorenom, pokazuju viši nivo pažnje i koncentracije u odnosu na decu koja su učila u konvencionalnim učionicama. Slična stvar dogodila se u jednoj osnovnoj školi u Filadelfiji gde su se kazne za nepoštovanje pravila ponašanja smanjile sa 50 godišnje na 0, nakon što se deo časova prebacio u dvorište.
Dakle, umesto rotiranja između onlajn i nastave u učionicama, možda bi deca mogla da se rotiraju između učenja u učionici i na otvorenom, odnosno u prostoru koji bi imao protok vazduha kao otvoreni prostor.
Za kraj, ovo su pravila koja su doktori tražili od đaka da poštuju tih ranih godina 20. veka u Roud Ajlendu:
- Nikad ne pljuj po podu ili pločniku
- Nemoj čačkati nos i nemoj ga brisati rukom ili rukavom
- Nemoj lizati prst kad treba okreneš stranicu
- Ne stavljaj olovku ni u usta ni na usne
- Ne stavljaj u usta ništa što nije hrana ili piće
- Nemoj deliti ni razmenjivati voće, slatkiše, žvake, napola pojedenu hranu, pištaljke, niti bilo šta što se stavlja u usta.
- Nikad nemoj kašljati ili kijati nekom u lice. Okreni se na drugu stranu. Neka ti lice i ruke uvek budu čisti. Pre svakog jela operi ruke.
Autor: A. Cvjetić
Izvor: Zelena učionica
