Da li bi protivotrov za dečiju sobu u haosu mogao biti tako jednostavan poput zatvaranja vrata?
Stručnjaci kažu da malo nereda nije samo prihvatljivo, već je neophodno i za kreativnost. Postoji nekoliko saveta o tome kako možete da prihvatite „nered“ kao roditelj – i prestanete da plačete zbog razbacanih igračaka vašeg deteta.
Jedne noći sam ušuškavala svoju ćerku u krevet kada sam nagazila na malu plastičnu igračku. Sledeće noći sam zgazila na lego kockicu. Viknula sam “jao!“, spustivši pogled i ugledavši svoje stopalo okruženo krdom plastičnih afričkih životinja i lego kocki. Pomerajući igračke u stranu kako bih oslobodila put do kreveta, bila sam prilično nervozna. Pitala sam se, zašto do sada nisam naučila dete da samo pokupi igračke za sobom i poštedi me haosa – i povreda.
Da li je moje dete neuredno?
Moje dete nije neuredno. Neka deca jednostavno vole da žive i da se igraju u tzv. “kreativnom“ haosu. Vole da imaju svoju sobu za igru i tu roditelji obično nemaju šta da traže. Ako počnem da je pritiskam, navalim ili joj predočim ubedljiv razlog zašto treba da spakuje sve igračke (na primer dolaze nam gosti u posetu) – kapituliraće i samo ću dovesti do kontra-efekta.
Mnoga deca ne mogu da razumeju koncept odlaganja igračaka nakon što su završila sa igranjem.
Od ranog detinjstva, deca će ili poređati i razvrstati svoje igračke, ili ih baciti na pod. Standardi roditelja o čistoći dalje komplikuju stvari. Opušten roditelj neće biti previše nervozan zbog sobe u haosu, ali neko ko je prilično napet i opsednut čistoćom – imaće velikih problema da se pomiri sa neredom koji obično dolazi sa decom.
Jednostavno zatvorite vrata – možda je to bolje?!
Ako se roditelji mogu nositi s tim, trebalo bi da razmisle o tome da jednostavno zatvore vrata i zaborave na ono što stoji iza njih. Dečija soba treba da bude njihovo utočište; trebalo bi da bude njihovo jedino mesto gde mogu da odu i da rade šta požele. Naglašavam da postoji razlika između neurednog i prljavog. Drugim rečima, igračke na podu su u redu; ali mokri peškiri i prljavo posuđe ili odeća nisu.
Sve u svoje vreme
Zlatno pravilo glasi da deci treba da dopustite da budu odgovorna za svoju sobu tek kada spoznate da zaista mogu da rade taj posao, jer ste ih vi prethodno naučili kako to da rade. Ako mogu da pospreme krevet, odlože odeću i pokupe igračke, možete im predati tu odgovornost za svoju sobu obično negde oko 7. godine. Tada je na njima da li će usvojiti naviku da svoju sobu održavaju – ili ne.
Međutim, održavanje spavaće sobe bez nereda je sekundarna pojava u odnosu na širu lekciju podučavanja dece o očekivanjima čistoće u drugim delovima kuće i van kuće. Sigurno ne želite da podižete dete koje će izluđivati svoje cimere sa fakulteta, ostavljajući svoje stvari svuda i zatvarajući oči pred prljavim sudovima.
Deca moraju da nauče da postoji vreme i mesto za neurednost, a postoji vreme i mesto za organizovanje i pospremanje. Jedan od načina da se ovo nauči je da se deca uključe u kućne poslove van njihove spavaće sobe, gde su standardi viši.
Zato dozvolite svojoj deci da vam pomažu oko kuće i standardnih kućnih poslova, poput pospremanja posuđa i odeće. Samo tako će shvatiti važnost održavanja zajedničkih prostorija čistim.
Savet za roditelje koji ipak ne mogu da se nose sa neurednom sobom:
- Pomozite mlađoj deci da započnu sa nekim osnovnim aktivnostima oko sređivanja sobe
- Podelite pospremanje na etape – odeću, zatim smeće, pa igračke
- Uspostavite brzu rutinu sređivanja na kraju dana
- Odbacite višak stvari iz kuće barem dva puta godišnje
- Uvek možete da isprobate neki novi sistem ako se stvari nikada ne poprave onako kako treba.
Izvor: Detinjarije.com
