U Austriji, u Beču, nalazi se uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Kulturno društvo „Zlatna reč“. Gospođa Slavica Klein iz Austrije, već godinama je organizuje manifestacije koje okupljaju Srbe. Kroz njen rad čuvaju se od zaborava naši običaji, vera i ćirilica. Podseća nas na sve velike Srbe i njihova dela. Okuplja Srbe širom sveta. Pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, svake godine raspisuje konkurs za stvaraoce na Srpskom jeziku. Ovogodišnja tema „KROZ VUKOVO SLOVO – ĆIRILICA, OBIČAJI I MI“ okupila je preko 390 divnih radova od kojih će pedeset biti objavljeno u Zborniku. Predsednik komisije, dr. Vjera Rašković Zec imala je težak posao.
„Najbolje autore su odredile nijanse u kvalitetu. Odabrala sam najmlađe kao podstrek, jer oni nastavljaju tamo gde su stariji stali. Nagrađeni su zaista dosegli najviši nivo stvaralačke pismenosti“ …
Ovogodišnja nagrada i prvo mesto, donela mi je neizmernu radost i ponos. Kada svoj narod i svoja država odaju priznanje za reči ispisane o srpskim velikanima, kada pronađem reči koje će ih dovoljno dobro opisati i kada dodirnem slavu koju zaslužuju, dokaz je da u sebi gajim ljubav prema srpskoj istoriji. Učeščem na ovakvim konkursima dajem obećanje da njih i njihova dela nikada neću zaboraviti.
Natalija Tomić
ОБИЧАЈИ И МИ
Сокацима поплочаним мучним, тешким годинама,
од Тршића све до Беча где старачке очи склопи,
да на путу традицију у ризницу прича стопи,
судбина је Вука кроз живот српског народа водила
и када оде, да остане, у историји која се родила.
У бурно време није се борио кубуром и мачем,
сакупљао је бисере, слова и низао речи као ђердане,
иако самоук позлатио је свога живота дане,
опаснију и тежу борбу је водио хартијом и пером,
јединствени смо, обележени његовим делом.
Данас, само најбољи примају Вукову диплому,
да памтимо ко је подигао књижевност на престо,
ко је имао циљ, мисију, у култури посебно место,
ко неда да заборавимо веру, обичаје старе,
ни снагу икона, ни речи молитве уз српске олтаре.
Ми песници, реформисаном азбуком пишемо,
најлепшим стиховима повезујемо Србију и Беч,
уз шест нових слова што красе наше писмо и реч,
описујемо љубав, тугу и радост у славу Вука,
јер је ћирилици, од целог света, само у Србији лука.
Како си рекао баш тако пишемо,
то никада неће променити нико,
путуј тихо, постојиш док ми дишемо,
дугујемо ти бар толико.
Izvor: Detinjarije.com
