Jedna od devojaka je na dobrom putu da se uda. Našla je zgodnog, pametnog, vrednog, sposobnog, situiranog, galantnog dečka... ups, dečko ipak ima manu. Ali samo jednu, malu, malecku...
Dobro jutro Evropo... Ne žuri se meni u savremeni svet. Ovde mi je sasvim dobro. Za razliku od mnogih, vidim da ima i nešto dobro u ovoj našoj „zaostalosti“.
Pre nego što savladani nezadovoljstvom, izgovorite nešto ružno, teško i doživotno bolno, razmislite koliko je prosek vašeg deteta vredan nekih mnogo gorih posledica.
Da, evo ja sam jedna od onih devojaka koja je punoletstvo proslavila kao svadbu. Ustvari, pre kao generalnu probu jer mi je od svega što sadrži svadba, nedostajao samo mladoženja. Eto, ja sam baš ta. Ali… nećete me naterati da se osećam loše. A evo i zašto…
Usled opšteg ubrzanja životnog tempa, javila se otežanost realizovanja svih obaveza u toku 24 sata, a to stvara utisak o značajnom ubrzanju protoka vremena. Istovremeno, savremene digitalne aplikacije za komunikaciju zamenile su živu reč što vodi ka površnosti, pa i socijalnoj otuđenosti.
Piše: Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Rađanje većeg broja dece ili, s druge strane, ostanak bez potomaka u vezi se kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem, pokazali su rezultati nedavne studije koju je sproveo tim istraživača sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Ova pojava nije klinička dijagnoza, već opis realnih ponašanja koja pedijatri i logopedi sve češće primećuju kod dece koja su uzrasta između prve i četvrte godine.
Jednostavno rečeno, kad omogućimo deci da slede svoju radoznalost i interesovanja, ona mnogo više uče. A dok uče mnogo više, ona postaju bolja u učenju.
