Jedna od devojaka je na dobrom putu da se uda. Našla je zgodnog, pametnog, vrednog, sposobnog, situiranog, galantnog dečka... ups, dečko ipak ima manu. Ali samo jednu, malu, malecku...
Dobro jutro Evropo... Ne žuri se meni u savremeni svet. Ovde mi je sasvim dobro. Za razliku od mnogih, vidim da ima i nešto dobro u ovoj našoj „zaostalosti“.
Pre nego što savladani nezadovoljstvom, izgovorite nešto ružno, teško i doživotno bolno, razmislite koliko je prosek vašeg deteta vredan nekih mnogo gorih posledica.
Da, evo ja sam jedna od onih devojaka koja je punoletstvo proslavila kao svadbu. Ustvari, pre kao generalnu probu jer mi je od svega što sadrži svadba, nedostajao samo mladoženja. Eto, ja sam baš ta. Ali… nećete me naterati da se osećam loše. A evo i zašto…
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Sve slabiji rezultati na testovima iz Srpskog jezika na Maloj maturi predstavljaju ozbiljan problem celom našem društvu, a ne samo nastavnicima Srpskog jezika, zbog toga što ukazuju na smanjivanje sposobnosti učenika da uče, pa čak i da misle.
