Daje lažnu sliku o školama, a đacima neće pomoći kad jednog dana budu morali da pokažu realno znanje. Na ovo upozoravaju pedagozi, a koliko su u pravu pokazuju i rezultati prijemnih ispita na kojima čuveni vukovci ostvare više nego skroman rezultat. Neki osvoje neverovatnih nula bodova, a malo “bolji” dobiju svega desetak poena (od mogućih 40), i to iz predmeta iz kojih su tokom školovanja imali – sve petice.
Otrežnjenje i za decu i za roditelje bude bolno, ali prosvetari nisu iznenađeni. Sa davanjem nerealnih ocena, počne se u nižim razredima osnovne škole, gde ima i po 20 učenika sa svim peticama, tako se nastavi do male mature, a ta praksa prelije se i na srednje škole.
Pri upisu na fakultet, odlikaši se obično zalete na najteže i najpopularnije, koji traže znanje, što se ispostavi kao nepremostiva prepreka i pokazatelj koliko su zavaravani visokim ocenama. Površan odnos prema ocenjivanju doveo je do hiperprodukcije vukovaca kojih ima deset puta više nego pre 30 godina.
Ko je kriv? Roditelji koji pritiskaju nastavnike, ili nastavnici koji idu linijom manjeg otpora. Ili škole koje se utrkuju koja će imati bolji uspeh, a nastavnik koji drži stroge kriterijume, trpi pritisak celog kolektiva da “popusti”. Sve potpomaže i Ministarstvo prosvete, kritikujući obrazovne ustanove kada im pada prosečna ocena, tumačeći to kao popuštanje u radu.
Možda bi svi u tom lancu trebalo da poslušaju dekane fakulteta koji tvrde da najbolje rezultate na prijemnom i tokom studija pokažu đaci koji iz škole donesu stabilno znanje, a to obično nisu oni sa svim peticama u knjižici. Zato deco i roditelji, – jurite znanje, a ne ocene.
Izvor: Novosti
