Piše: Ester Perel, psihoterapeut
Razvod. U svim žustrim raspravama o vernosti i neverstvu, kako uživo, tako i preko društvenih mreža, ova reč svaki čas iskoči. Ako nećeš da budeš veran, razvedi se. Ako si dovoljno nesrećan da varaš, znači da si dovoljno nesrećan i da odeš. Ako tvoj partner ima drugu vezu, idi odmah kod advokata.
Džesika, Njujorčanka od tridesetak godina i sa dvogodišnjim sinom, obratila mi se nedelju dana nakon što je saznala da ju je muž Džulijan, s kojim je četiri godine u braku, varao sa svojom koleginicom. „Pronašla sam tajni Fejsbuk nalog sa porukama toj ženi.” Kao dete digitalnog doba, iznela je problem u sajber javnost. „Sve što sam pročitala bacilo me u bedak”, kaže ona. „Kao da čitam kliše savete iz nekog ženskog časopisa: Idi dalje i ne osvrći se! Ako te jednom prevario, prevariće te opet! Šutni ga u međunožje!”
„Kao da čitam kliše savete iz nekog ženskog časopisa: Idi dalje i ne osvrći se! Ako te jednom prevario, prevariće te opet! Šutni ga u međunožje!”
„Ni na jednom od foruma koje sam čitala niko se nije osvrnuo na činjenicu da ja još uvek gajim snažna osećanja prema tom čoveku”, nastavlja ona. „Čitav život smo isplanirali zajedno i on je otac našeg sina. Vezana sam za njegovu porodicu i zaista su mi bili velika podrška u proteklih nedelju dana. Svi ovi napisi i njihovi autori, da ne spominjem moje roditelje, govore mi da je on jedno đubre i da grešim što ga i dalje volim. Moj otac je čak otišao tako daleko da mi je rekao kako imam stokholmski sindrom! Osećam da me osuđuju, kao da sam jedna od ’onih žena’ koje mužu gledaju kroz prste što ih vara.”
Džesika je ekonomski nezavisna žena, koja ima širok izbor pred sobom, za razliku od mnogih drugih, koje zbog patrijarhalnih privilegija muževa nemaju sopstveni izvor prihoda. I upravo zato što živi po drugačijim pravilima, naša kultura zahteva da ona ta pravila i sprovodi. Dok je slušam, prisećam se radionice koju sam nedavno držala grupi žena iz jednog sela u Maroku. Kada sam im objasnila da se danas u Americi žene poput Džesike ohrabruju da stanu u odbranu svojih prava i napuste muža, jedna mlada žena se nasmejala. „Ali, madam, ako bismo napustile sve muževe koji jure suknje, čitav Maroko bi bio razveden!”
Nekada je razvod bio najveća sramota. Danas je sramota ako ostanete u braku kada možete da se razvedete. Dokaz broj jedan je Hilari Klinton (Hillary Clinton). Mnoge žene koje joj se inače dive nikada se nisu pomirile s njenom odlukom da ostane s mužem onda kada je bila u poziciji da ode. „Gde joj je samopoštovanje?”
Naravno da postoje prilike kada je razvod neminovan, mudar potez, ili prosto najbolji izlaz za sve uključene strane. Ali da li je i najbolji izbor? Rizik je u tome što u raljama povređenosti i poniženja suviše naglo izjednačavamo svoje reakcije na aferu sa osećanjima prema celom našem odnosu. Piše se nova istorija, mostovi za nama se spaljuju zajedno sa fotografijama s venčanja, a deca dele svoj život na dve kuće.
Džesika nije spremna da „šutne” muža. „Ljudi smo i grešimo. Ni ja nisam svetica. Doduše, ne spavam s drugim muškarcima, ali se često ne snalazim u problemima – zatvorim se i previše pijem kada stvari baš krenu nizbrdo ili kada sam pod velikim stresom. Kada ne bismo dozvolili partneru da nekada zapne u životu, svi bismo bili usamljeni i tužni.” Spremna je da Džulijanu pruži još jednu šansu.
Žurba za razvodom ne dozvoljava opraštanje grešaka, ljudsku ranjivost. Isto tako, ne ostavlja mesta za ispravke, elastičnost i oporavak. Zato ne dozvoljava pomirenje ljudi kao što su Džesika i Džulijan, koji žele da uče na svojim greškama i da se razvijaju. Kažu mi: „Oboje želimo da nastavimo zajedno. Vodili smo neverovatno dobre razgovore posle ovog nemilog događaja, razgovore koji su bili iskreni do srži i konstruktivni, kao da godinama nismo razgovarali.” Ali onda se pitaju: „Zar smo zaista morali da prođemo kroz bračno neverstvo samo da bismo uspeli da budemo potpuno iskreni jedno prema drugom?” Često čujem ovo pitanje i razumem njihovo kajanje. Ali evo jedne prećutkivane istine o vezama: mnogim parovima ništa manje ekstremno nije dovoljno snažno da privuče partnerovu pažnju i da prodrma ustajali sistem.
Žurba za razvodom ne dozvoljava opraštanje grešaka, ljudsku ranjivost. Isto tako, ne ostavlja mesta za ispravke, elastičnost i oporavak.
U krajnjoj liniji, problem sa osuđujućim, emotivno nabijenim i represivnim razgovorima o neverstvu jeste u tome što isključuju bilo kakvu mogućnost dubljeg razumevanja, pa samim tim i mogućnost nade i zaceljivanja – odvojeno ili zajedno. Obmana čini da brakovi budu krhki. Naravno, kada Džulijan vara Džesiku dok je ona kod kuće i menja detetu pelene, njoj svakako pomaže da se suoči sa svojim besom, koji predstavlja adekvatan odgovor na to sakaćenje njihove veze. Ali što više razgovaram sa osobama koje su propatile zbog neverstva – i s nevernicima i s prevarenima, s ljubavnicima i ljubavnicama, s decom – to više imam potrebu da život i ljubav posmatram izbegavajući da okrivim bilo koga. Ništa ne dobijamo gajenjem gorkih, osvetoljubivih i razornih osećanja. Dokaz broj jedan je žena koju sam upoznala a čija je ogorčenost bila toliko jaka da je svom petogodišnjem sinu rekla za višegodišnje brakolomstvo svog supruga, „jer dete treba da zna zašto mama plače”.
„Problem sa osuđujućim, emotivno nabijenim i represivnim razgovorima o neverstvu jeste u tome što isključuju bilo kakvu mogućnost dubljeg razumevanja, pa samim tim i mogućnost nade i zaceljivanja“
Iako je neverstvo postalo jedan od glavnih motiva za razvod, veliki broj bračnih parova ostaje zajedno uprkos prevari. Ali dokle i pod kojim uslovima? Da li će imati prilike da posledično iz cele priče izađu jači? Ili će preljubu zakopati ispod brda stida i nepoverenja? Način na koji će podneti ljubavnu aferu trasiraće budućnost njihovog odnosa i života.
Danas u zapadnom svetu većina nas ima dve ili tri značajne dugotrajne veze ili braka. Neki od nas čak i sa istom osobom. Kada mi neki par dođe posle preljube jednog od njih, često im ovako kažem: Vaš prvi brak je gotov. Želite li da u drugi krenete zajedno?
Odlomak iz knjige Ester Perel “NEVERSTVO – Razumeti ne znači opravdati”
Izdavač Psihopolis, Novi Sad, 2018.
Izvor: Detinjarije.com
