Nerealno ocenjivanje, tj. praksa poklanjanja ocena jedan od najvećih problema našeg prosvetnog sistema, mnogi su me pitali kako bih ja rešio taj problem. Ovde izdvajam samo deo koji se tiče reforme institucija koje mogu da eliminišu ili ublaže poklanjanje ocena u školama.
Predlažem promene tri institucije.
1. Nastavnici moraju da budu “suvereni” u odlučivanju. Sadašnje rešenje podrazumeva da odeljensko veće može da preinači svaku ocenu predmetnog nastavnika. Znajući da svaka ocena može da im bude promenjena mimo njihove volje, nastavnici se sami prilagođavaju očekivanjima roditelja ostalih nastavnika, i — poklanjaju ocene. Kada bi znali da to nije moguće, deo nastavnika bi ocenjivao realnije.
2. Pritisak na nastavnike da poklanjaju ocene je sada praktično besplatan. To ohrabruje roditelje da vrše pritisak da bi deci poboljšali životne šanse. Pretpostavite, međutim, da se pritisak, ma od koga dolazio, tretira kao mobing i bude podložan pravnoj sankciji. Kada bi roditelji, nastavnici ili direktori škola posle svakog pristiska na predmetnog nastavnika bili suočeni sa sankcijom za mobing, krug ljudi koji vrši pritisak na nastavnike bi se suzio.
3. Na kraju školovanja svake generacije može se uporediti prosečna ocena svakog đaka iz osnovne škole sa ocenom dobijenom na maloj maturi. Nastavnici škola u kojima se pokaže srednje jaka korelacija između ove dve ocene za većinu đaka dobijaju nagradu u vidu vanrednog povećanja zarade. Ostale škole ostaju bez povećanja. Sa ovakvim sistemom svi nastavnici imaju podsticaj da realno ocenjuju, bez obzira na to da li đaku treba da daju dvojku ili peticu. Važno je da svaka ocena bude realna da bi prosečna ocena svakog đaka bila što bliža oceni dobijenoj na maloj maturi. Time se kod nastavnika stvara dodatni interes da se odupru pritisku koji se vrši kako na njih, tako i na druge.
Čuo sam i primedbe kako poklanjanje ocena u školama nije problem. Takvo razmišljanje je pogrešno. Poklanjanje ocena stvara osnov za negativnu selekciju u društvu. Kada nekome date veću ocenu od one koju zaslužuje, indirektno mu sugerišete da je uspeh bez truda i rad moguć. Još važnije, nekome ko vredi manje ste dali potvrdu da vredi više. Ako se takva praksa nastavi i kroz kasnije školovanje, dolazi se do sledećeg ishoda: umesto da najzahtevnije i najodgovornije poslove obavljaju najkvalitetniji pojedinci, negativna selekcija omogućava ispodprosečnima i nezainteresovanima da „laktanjem“ zauzmu važnije pozicije u zdravstvu, sudstvu, kulturi, umetnosti, politici, privredi, sportu itd. To „istiskuje“ iz sistema one vrednije i kvalitetnije. Ovi drugi su na kraju prinuđeni da svoju sreću potraže u nekim drugim društvima koja više cene trud od poklanjanja ocena, i kvalitet od laktanja.
Izvor: dusanpavlovic.in.rs
