Da li imate utisak da vaši roditelji više vole svoje unuke, vašu decu, da im se više posvećuju, više ih podržavaju, više ih paze i maze nego što su to činili sa vama? Zašto je to tako?
Sanja (7):
– Zoru zovem baka zato što ona uvek pravi kolače za mene. A Milku zovem baba jer ona kolače samo kupuje.
Roditeljska komunikacija sa decom se uglavnom svodi na jednostavna pitanja organizacije vremena, boravka u vrtiću ili školi, podsećanje na obaveze. O ovim temama su razgovarali i vaši roditelji sa vama, u vreme vašeg odrastanja. Međutim, da li ste primetili u kolikoj meri su vaši roditelji promenili način komunikacije i, uopšte, svoje vaspitne stavove kada su postali bake i dede? Ukoliko su u doba vašeg detinjstva bili previše zahtevni ili ambiciozni, možda vas i grubo kažnjavali za svakakve sitnice… Sada, kada pogledaju u svoje unuke, kao da se preobraze u neke druge osobe. Ili, na primer, roditelji koji ne govore svojoj deci koliko ih vole, to u velikoj meri govore i pokazuju svojim unucima. Ili oni koji su uvek insistirali na najboljim ocenama svoje dece, danas na ocene svojih unuka jedva obraćaju pažnju, a neretko podsećaju roditelje da ne paniče oko toga jer je važno samo da dete bude živo, zdravo, veselo. Kako je došlo do ove velike promene?
Mudrost godina. Životno iskustvo stečeno tokom godina naučilo je bake i dede pravim vrednostima. Oni mogu da vide širu sliku i sagledaju šumu umesto pojedinačnog drveća. Njihovo poznavanje suštinskih, kvalitetnih vrednosti omogućuje im da postave prioritete i ne troše se više na ono što je prolazno, nevažno, lako promenljivo (kao što su dečje ocene, na primer).
Podrška. Uz aktivno angažovanje baba i deda dete lakše prebrodi različite događaje u porodici.
Sigurnost. Kada dete poverite bakama i dedama, sigurni ste da će ono biti maženo, sito, utopljeno. S druge strane, veliko popuštanje kome su oni skloni može odvesti u drugu krajnost.
Stepen slobode. Bake i deke, uglavnom, dopuštaju deci više slobode nego što im dopuštaju roditelji. Ove oscilacije i treba da postoje. Za dete je važno da razume različitost među ljudima, pa i u pristupu prema njemu. Postavite granice, ali ne baki i dedi već detetu: “Ono što ti dozvoljavaju baka id eda to je vaš dogovor, ali ovde kod nas, u našoj kući, važe druga pravila.” Samo kada se radi o vašim osnovnim vaspitnim principima budite uporni u nastojanju da stepen slobode koji dete ima u vašem domu i kod bake i deke bude što sličniji.
Istraživanje Univerziteta u Oksfordu uključilo je više od 1.500 dece i pokazalo je pozitivan uticaj baba i deda sve do perioda adolescencije. Deca koja su odrastala uz njihovo aktivno učešće i prisustvo društvenija su, imaju bolje ocene u školi, pokazuju više empatije za druge. Generalno, sebe su doživljavali kao srećnije osobe. Objašenjenj je jednostavno – babe i dede imaju dovoljno vremena, nikuda ne žure, strpljivi su i posvećuju im se sa punom pažnjom. Oni više nemaju teškoće oko suklađivanja poslovnih i porodičnih obaveza niti razne izazove sa kojima se danas suočavate vi. Činjenica da su ponovo potrebni, osećanje prihvaćenosti i ogromne međusobne ljubavi između njih i unuka, kao da ih podmlađuje i stalno povećava nivo tolerancije i strpljenja.
Dušan (8):
– Ja sam čuo da su mala deca mala briga, a velika deca velika briga.
– Dobro, pa?
– Ali i odrasli ljudi su nečija deca?
– Jesu. Ne znam šta hoćeš da mi kažeš.
– Je l’ to znači da je moj deda najveći problem?
Teodora (4):
– Ja imam nekoliko deda: deda Miću, deda Zokija, Deda Mraza…
Roditeljska odgovornost. Bez obzira na to ko provodi najviše vremena sa vašim detetom, da li su to bake ili vaspitačice u vrtiću, glavna odgovornost za vaspitavanje je uvek na vama.
Rastko (6):
– Isusa Hrista niko nikad nije video osim moje bake. Ona kaže da će on opet doći, na Veliki petak. Pa će posle opet otići na nebo. On ima krila, kao anđeli, i šeta se između neba i zemlje. Moja baka kaže da su njega nekad davno sahranili na krstu, ali je on nekako oživeo. Koliko je to sve strašno bilo, još i sada, kada pada kiša, to Bog plače…
Čak i za ovakve izjave, odgovornost kako će deca shvatiti određene pojave pripada roditeljima.
Konačno, iako vaša potreba za roditeljskom ljubavlju nije prestala, ne zamerite svojim roditeljima što se više posvećuju svojim unucima nego što su se možda nekada posvećivali vama. Setite se da kada vaša majka ili otac poljube vaše dete, svoje unuče, time, istovremeno, ljube vas.
Iz knjige „Kako se čitaju deca“ – Jelena Holcer
Izvor: Detinjarije.com
