Vrlo složen poremećaj u razvoju mozga s vremenom se dodatno komplikuje. Obično se javljaju problemi sa imunitetom, spavanjem, varenjem, a dolazi i do razvoja genetskih i psihijatrijskih bolesti
KOD osoba koje boluju od autizma, pored svih poteškoća koje ga prate, postoji i velika verovatnoća za pojavu i drugih zdravstvenih problema. Uz ovaj razvojni poremećaj najčešće dolazi i do pojave raznih komorbiditeta, odnosno bolesti koje nastaju kao simptom neke druge bolesti, u ovom slučaju autizma.
Do pojava različitih zdravstvenih problema uglavnom dolazi kod nešto težih slučajeva autizma ili zbog slabog reagovanja na terapiju. Doktor Nenad Rudić, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje, navodi da se kod ovih osoba obično javljaju: epilepsija, psihijatrijski i genetski poremećaji, problemi sa spavanjem, varenjem i imunitetom.
– Rezultati pojedinih studija pokazuju znatno veću učestalost alergijskih i autoimunih oboljenja kod osoba sa autizmom – ukazuje dr Rudić. – Kod njih je znatno povišen rizik od astme, alergijskog rinitisa, atopijskog dermatitisa, urtikarije, dijabetesa tip 1 i Kronove bolesti. Kada su u pitanju poremećaji spavanja ovaj problem ima između 44 i 83 odsto dece sa autizmom. Kod njih se najčešće javlja insomnija, i postoje teškoće prilikom uspavljivanja i održavanja sna.
Nedostatak sna i problemi sa spavanjem u mnogim slučajevima mogu da dovedu i do pojave problema u ponašanju deteta. Procenjuje se da od 30 do 50 odsto mališana koji imaju autizam ima i poremećaj aktivnosti i pažnje, a čest je slučaj i pojave anksioznosti kod njih.
Doktor Rudić ukazuje i da je rano detinjstvo i period adolescencije rizičan period u kojem može da dođe do pojave epilepsije. Tretman lečenja ove bolesti se ne razlikuje od tretmana lečenja kod dece koje nemaju autizam, i da bi ono dalo pozitivne rezultate važno je rano otkrivanje.
Intolerantnost na određene namirnice i pojava hroničnih zapaljenskih procesa u gastrointestinalnom traktu je mnogo češća pojava kod autističnih osoba nego od osoba koje nemaju smetnje u razvoju. U ovim slučajevima obično dolazi do poremećaja u unosu hrane, namirnice su ograničene, pa je i ishrana jednolična. Javljaju se i problemi sa varenjem i dolazi do pojave opstipacije ili proliva, nadutosti, bolova u stomaku. Ovi simptomi su ponekad praćeni i promenama u ponašanju kao što su uznemirenosti, agresivnost, samopovređivanje i promena raspoloženja.
ČEŠĆI KOD DEČAKA
Autizam se obično javlja tokom prve tri godine života i češće se pojavljuje kod dečaka. Autistični poremećaji nisu retkost i prema nekim procenama na 10.000 dece, između 20 i 60 ima neki oblik autizma.
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Vazdušno zagađenje umanjuje kognitivne sposobosti studenata
Nova studija objavljena u časopisu Journal of the Association of Environmental and Resource Economists tražila je uzočno posledičnu vezu između zagađenja vazduha na dan polaganja prijemnih ispita na fakutetima u...
Engleska prva zemlja Evrope koja je maloletnicima zabranila botoks i filere
Engleska je prva zemlja u Evropi koja je maloletnim osobama zabranila botoks i filere kojima se popunjavaju usne. Poziva i druge da to urade i zaštite mlade ljude od neželjenih...
Da li deci treba davati multivitaminske preparate?
Multivitamini nisu neophodni većini zdrave dece koja normalno rastu. Hrana je najbolji izvor hranljivih sastojaka. Redovni obroci i užina mogu pružiti sve hranljive sastojke koji su potrebni većini predškolaca. Iako...
Prof. dr Zoran Vujčić: Umereno znači da dete sme da pojede slatkiš dva puta nedeljno. Ko se još toga drži?
Imajući u vidu to da su naše čitateljke (i) majke, često zbunjene oprečnim informacijama koje im dolaze sa raznih strana – što od pedijatara, drugarica, mama, sa interneta… rešili smo...
Nema komentara.