Vrlo složen poremećaj u razvoju mozga s vremenom se dodatno komplikuje. Obično se javljaju problemi sa imunitetom, spavanjem, varenjem, a dolazi i do razvoja genetskih i psihijatrijskih bolesti
KOD osoba koje boluju od autizma, pored svih poteškoća koje ga prate, postoji i velika verovatnoća za pojavu i drugih zdravstvenih problema. Uz ovaj razvojni poremećaj najčešće dolazi i do pojave raznih komorbiditeta, odnosno bolesti koje nastaju kao simptom neke druge bolesti, u ovom slučaju autizma.
Do pojava različitih zdravstvenih problema uglavnom dolazi kod nešto težih slučajeva autizma ili zbog slabog reagovanja na terapiju. Doktor Nenad Rudić, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje, navodi da se kod ovih osoba obično javljaju: epilepsija, psihijatrijski i genetski poremećaji, problemi sa spavanjem, varenjem i imunitetom.
– Rezultati pojedinih studija pokazuju znatno veću učestalost alergijskih i autoimunih oboljenja kod osoba sa autizmom – ukazuje dr Rudić. – Kod njih je znatno povišen rizik od astme, alergijskog rinitisa, atopijskog dermatitisa, urtikarije, dijabetesa tip 1 i Kronove bolesti. Kada su u pitanju poremećaji spavanja ovaj problem ima između 44 i 83 odsto dece sa autizmom. Kod njih se najčešće javlja insomnija, i postoje teškoće prilikom uspavljivanja i održavanja sna.
Nedostatak sna i problemi sa spavanjem u mnogim slučajevima mogu da dovedu i do pojave problema u ponašanju deteta. Procenjuje se da od 30 do 50 odsto mališana koji imaju autizam ima i poremećaj aktivnosti i pažnje, a čest je slučaj i pojave anksioznosti kod njih.
Doktor Rudić ukazuje i da je rano detinjstvo i period adolescencije rizičan period u kojem može da dođe do pojave epilepsije. Tretman lečenja ove bolesti se ne razlikuje od tretmana lečenja kod dece koje nemaju autizam, i da bi ono dalo pozitivne rezultate važno je rano otkrivanje.
Intolerantnost na određene namirnice i pojava hroničnih zapaljenskih procesa u gastrointestinalnom traktu je mnogo češća pojava kod autističnih osoba nego od osoba koje nemaju smetnje u razvoju. U ovim slučajevima obično dolazi do poremećaja u unosu hrane, namirnice su ograničene, pa je i ishrana jednolična. Javljaju se i problemi sa varenjem i dolazi do pojave opstipacije ili proliva, nadutosti, bolova u stomaku. Ovi simptomi su ponekad praćeni i promenama u ponašanju kao što su uznemirenosti, agresivnost, samopovređivanje i promena raspoloženja.
ČEŠĆI KOD DEČAKA
Autizam se obično javlja tokom prve tri godine života i češće se pojavljuje kod dečaka. Autistični poremećaji nisu retkost i prema nekim procenama na 10.000 dece, između 20 i 60 ima neki oblik autizma.
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Dr Ostojić: Evo kada bolesnu decu tokom epidemije TREBA voditi kod lekara
BEOGRAD - Rukovodilac dečije klinike KBC "Dragiša Mišović", Olivera Ostojić, izjavila je da decu treba voditi kod lekara kada su roditelji ili najuža familija pozitivni na Kovid-19, te da je...
Zašto deca ne razvijaju komplikacije usled infekcije novim korona virusom?
Otkad je započela čitava pandemijska priča oko novog korona virusa, naučnici pokušavaju da utvrde zašto deca mnogo manje od odraslih imaju šanse da dožive ozbiljne komplikacije. Najnovija istraživanja sugerišu da...
Vakcinu protiv gripa primaće sva deca uzrasta od tri do dvanaest godina
U svom obraćanju javnosti i medijima predsednik Vučić govorio je o pogoršanju epidemijskog stanja u Srbiji, novim merama koje uključuju i policijski čas ovog vikenda, ali i o problemu koji...
Zašto nikako ne smete da koristite antibiotike za prehladu i druge virusne infekcije?
Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu, jedino što možete da...
Nema komentara.