Prosvetni radnici, đaci i njihovi roditelji su prepušteni sami sebi da se snalaze kako znaju i umeju, zajednička je ocena predstavnika dva sindikata obrazovanja, koji zameraju državi što nije učinila ništa kako bi se poboljšao kvalitet onlajn nastave.
Foto: Freepik
Piše: Vesna Andrić
Iako su i resorni ministar i premijerka više puta isticali da je obrazovni sistem spreman da se u svakom trenutku pređe na onlajn rad, uputstva koje je Ministarstvo prosvete u petak poslalo osnovnim i srednjim školama pokazuje da sistemskog rešenja za rad na daljinu nema.
Ova uputstva izazvala su brojne nedoumice među zaposlenima u školama, od toga koliko treba da traje čas, kako se ocenjuju učenici u osnovnoj školi, kako uskladiti raspored časova, posebno za nastavnike stranih jezika koji predaju i učenicima nižih i viših razreda osmoletke, s obzirom da mlađi osnovci nastavu pohađaju u školi, da li deca treba da prate TV časove…
– Kada čitate te dopise izgleda vam da se nastavnicima daje autonomija i sloboda, ali da biste valjano radili svoj posao potrebni su vam i alati i podrška. Ne samo da su nastavnici prepušteni sami sebi da koriste svoje resurse već nisu podržani ni učenici i njihovi roditelji makar u plaćanju interneta, a da ne govorim da ne možemo tražiti od učenika da imaju kameru kako bismo bili sigurni da prate ono što se dešava na onlajn času. Ne znači nužno da su učenici koji ne pristupe onlajn platformi neodgovorni, već ih je sramota da kažu da nemaju ni telefon – kaže za Danas Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“.
Ona ocenjuje da prosvetni radnici u istim okolnostima kao proletos dočekuju prelazak na onlajn nastavu, osim što imaju iskustvo iz prethodnog perioda.
– Ali kad naiđete na istu prepreku, pitate se šta je učinjeno da se to prevaziđe. Kad vam napišu da postoje različiti modeli to znači da nastavnicima nije obezbeđen koordinatni sistem u kome će raditi nego kako se ko snađe. To šarenilo je dokaz nepostojanja sistemskog rešenja, a ne stvar njihovog senzibiliteta za našu slobodu – kaže sagovornica Danasa.
Naš list je još prošle nedelje pitao Ministarstvo da obrazloži tvrdnju da je obrazovni sistem spreman za onlajn rad i šta su konkretno preduzeli sem što su snimljeni TV časovi unapred za tri nedelje, ali odgovor nismo dobili.
U uputstvu za osnovne škole Ministarstvo konstatuje da „u školama postoje kapaciteti da uspešnu realizaciju nastave na daljinu“, a da prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku „u okviru samih domaćinstava postoje kapaciteti da se nastava na daljinu uspešno realizuje“.
Da o pravoj onlajn nastavi nema ni govora svedoči podatak iz uputstva da zanemarljiv broj osnovnih škola koristi neki od sistema za upravljanje učenjem, kao što su Mudl i Edmodo, a gro škola nije obezbedilo nastavu na daljinu putem nekog od konferencijskih alata, kako bi se uspostavila „živa“ komunikacija između đaka i nastavnika.
Iskustvo kombinovane nastave od septembra do kraja novembra svedoči da su mnogi đaci u nedelji kada su časove pratili od svojih kuća praktično bili na mini raspustu pošto su im nastavnici samo slali materijale ili ih upućivali na TV časove.
Podrazumevalo se da učenici sami nauče „isporučene“ i neobjašnjene lekcije.
– To je rađeno po uputstvu bivšeg ministra prosvete. Mi smo ukazivali da će nastavnici morati dva puta da predaju iste lekcije, ali je ministar rekao da nećemo morati već da treba učenicima da šaljemo materijal i da će oni sami to naučiti. Ta zamisao nije realizovana u praksi pa smo imali situaciju da ispredajemo gradivo grupi koja je školi, postavimo materijal na neku platformu za decu koja su te nedelje kod kuće, a onda oni dođu u školu i kažu da im ništa nije jasno. I šta je trebalo da rade prosvetni radnici osim da ponovo predaju isto – kaže za Danas Zvonimir Jović iz Unije sindikata prosvetnih radnik Srbije.
Unija je ukazivala i na problem da će se onlajn nastava opet svesti na to da nastavnici i roditelji koriste sopstvene tehničke resurse, dodaje Jović i napominje da prethodni ministar nije uradio ništa da se poboljša kvalitet onlajn nastave.
Država je, kako kaže, mogla bar da nabavi tablete za đake i organizuje seminare za nastavnike za korišćenje onlajn platformi.
Na naš komentar da je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja takve obuke organizovao za veliki broj nastavnika, Vesna Vojvodić Mitrović odgovara:
– Ne verujem da sam istisnuta iz te grupe koja je bila na raznim obukama, što onlajn, što neposredno. A to što su organizovali nije dovoljno. Ministarstvo je najpre trebalo da obezbedi da se sve škole u Srbiji umreže i dobiju domen edu.rs, a ne da mi sa svojih ličnih naloga pravimo gugl učionice i da nam se neretko dešava da nemamo dovoljno prostora za skladištenje podataka. To bi bio početak prave digitalizacije. Nakon toga je trebalo obezbediti tehničke uređaje i obuke nastavnika – smatra Vojvodić Mitrović.
Izvor: Danas
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ranko Rajović: Detetu u školi ne sme da bude dosadno
1. Učenje je igra. Dete najbolje nauči kada ne misli o učenju, nego kada je učenje deo igre. Poželjno je da proces učenja liči na igru i kad god je...
Obraćanje roditeljskih portala povodom nasilja u Trsteniku: Krivi su, ali nisu jedini!
Portali Detinjarije.rs, Bebac.com, Zelenaucionica.com, Ringeraja.rs, Mojpedijatar.co.rs, Najboljamamanasvetu.com i Instagram stranica Mama zašto, koje prati preko milion roditelja dece predškolskog i školskog uzrasta, pokreću apel za utvrđivanje i preuzimanje ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA...
Trstenik: Nastavničko veće predložilo isključenje nasilnih učenika iz škole
Jednoglasnom odlukom Nastavničko veće Tehničke škole u Trsteniku donelo je predlog da se trojica učenika koja su maltretirala profesorku engleskog, isključe iz škole. Konačnu odluku treba da donese direktor, ali...
“Kad sam ga izbacila sa časa, njegov tata je došao s advokatom”: Profesorka iz Trstenika o nasilnom đaku
Učenik koji je napao moju koleginicu, i ranije je pravio probleme. Ja sam ga jednom izbacila sa časa i njegov tata je ubrzo došao sa advokatom u školu. Ovako za...
Nema komentara.