Blizanci: Po liku slični, po karakteru različiti

Za blizance se vezuju brojni stereotipi: nisu samostalni, vole iste stvari, partnere nalaze u drugom paru blizanaca, hiljadama kilometara razdvojeni mogu da osete da onom drugom nešto fali…

Foto: Pixabay

Autor: Višnja Aranđelović

Cela škola ih zna, na ulicama ih posmatraju sa simpatijama, novopečene mame i tate njihove roditelje gledaju s olakšanjem dok im kroz glavu prolazi utešna misao – kako li je tek njima? Kad porastu nervira ih ako im rođaci iz prve ne pogode ime. A legenda kaže da u školi lakše prolaze jer neki toliko međusobno liče da onaj koji je učio može da odgovara umesto onog koji je na čas došao nespreman. Jedna reč za dve osobe – blizanci. Za njih se vezuju brojni stereotipi: nisu samostalni, vole iste stvari, partnere nalaze u drugom paru blizanaca, hiljadama kilometara razdvojeni mogu da osete da onom drugom nešto fali…

Nauka kaže da na svet češće dolaze blizanci istog pola, dok trećinu ove populacije čine brat i sestra. Verovatnoća da će se roditi jednojajčani blizanci iznosi četiri na 1.000 trudnoća, dok učestalost dvojajčanih zavisi od rase i kreće se od četiri do 16 na 1.000 trudnoća. Najviše dvojajčanih blizanca je među afričkim narodima.

U Novom Sadu juče je obeležen Dan blizanaca, manifestacija čiji je cilj zahvalnost svima koji su učestvovali u prvoj srpskoj blizanačkoj studiji. Ovo istraživanje od 2011. godine sprovode Filološki i Medicinski fakultetu u Novom Sadu.

– Blizanci mogu biti jednojajčani i dvojajčani. Jednojajčani blizanci dele 100 odsto istih gena, a dvojajčani 50 procenata. Obe grupe blizanaca prolaze kroz iste faze razvoja u istom okruženju, a njihovo poređenje omogućava naučnicima da odgovore na pitanja koliki je udeo gena, a koliki sredine u razvoju različitih važnih osobina i ponašanja – objašnjava za „Politiku” prof. dr Snežana Smederevac, koordinator Centra za bihevioralnu genetiku Filozofskog fakulteta.

Istraživanje „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja” odgovora na pitanja koliki je udeo gena, a koliki sredine, recimo, u uspehu u školi. Ili – ko je odgovoran za agresiju – nasleđe ili okruženje?

Tako je ovo istraživanje pokazalo da su za uspeh u školi zaslužni i geni i uticaj okruženja, u zavisnosti od toga da li je reč o osnovnom ili srednjem obrazovanju. Dok je postignuće od prvog do osmog razreda pod većim uticajem gena i razvijenih kognitivnih sposobnosti, uspeh u srednjoj školi više zavisi od sredine. Blizanci su odgonetnuli i ko je zaslužan za agresiju.

– Agresivnost je važna osobina, koja je tokom evolucije pomagala ljudima u opstanku. Ona se uvek javlja kao reakcija na ugroženost. Međutim, kada osoba nauči da mnoga benigna ponašanja drugih doživljava kao pretnju, kada nauči da samo agresivnošću može postići svoje ciljeve, ova osobina počinje da ugrožava druge. Agresivnost predstavlja ozbiljan socijalni problem, koji je isključivo posledica neodgovornog stava društva u celini prema vaspitanju mladih. Dokle god postoji tolerancija prema agresivnom ponašanju na nivou porodice, škole, medija i kulture, mladi će imati uzore koji služe kao model za vlastito ponašanje. Na taj način osobina koja treba da nam pomogne da se lakše snađemo u kriznim situacijama postaje uobičajen vid reagovanja, pred kojim drugi ostaju nemoćni – kaže prof. dr Snežana Smederevac i dodaje da studije blizanaca pomažu u kreiranju programa prevencije, ukazivanjem na one aspekte agresivnog ponašanja koji lakše mogu da se menjanju i na koje sredina može da utiče.

Dvostruka doza ljubavi

A kakvi su blizanci u svakodnevnom životu? Za majku osmogodišnjih bliznakinja Tamaru Dragić to su deca kao i sva druga,

s tim što su imala sreću da na svet dođu s bratom ili sestrom i od tog trenutka uz sebe imaju najboljeg prijatelja, podršku, zabavu. – Od prvog dana imaju nekog s kim prolaze kroz sve faze odrastanja i vrlo vešto koriste prednosti tog dua. Koliko je prednosti jer kroz neke zahtevne periode ne prolaze sami, poput polaska u vrtić ili školu, toliko to može biti i otežavajuća okolnost. Naime, na taj način ne mogu da razviju samostalnost kao ostala deca. Zato se neki od roditelja odlučuju da decu u školi odvajaju u različita odeljenja – ističe Tamara Dragić, jedan od osnivača Udruženja blizanaca i trojki Srbije.

Naša sagovornica kaže da joj iskustvo govori da su blizanci veoma različiti, po senzibilitetu, temperamentu i interesovanjima, te da je predstava o njima kao o klonovima samo stereotip iz filmova.

– To je i nešto s čim se blizanci bore tokom svog odrastanja. Naglašavaju svoju individualnost i trude se da ih ostali razlikuju, sem u slučajevima kada to mogu da okrenu u svoju korist. Svakako najviše interesovanja privlači njihova povezanost koja je mnogo jača kod jednojajčanih blizanaca – dodaje naša sagovornica.

A kada je reč o odgajanju beba blizanaca to što su rođeni u isto vreme nije garant da će sinhronizovano da spavaju i istovremeno da ogladne. Oni s iskustvom kažu da je podizanje dve bebe više nego duplo zahtevan posao. Takođe kažu i da je ljubavi isto toliko.

Izvor: Politika

Nova filozofija odgajanja blizanaca

Iako veliki broj roditelja, čini se, rado prihvata koncept kojim se ohrabruje individualnost, mnogi ga nehotice podrivaju. Teško je ne uplesti se u mit o blizancima kada ga porodica, prijatelji i mediji tako istrajno promovišu.