– ‘Ajde, sine, ustani, Božić došao… ‘Ajde, domaćine moj… A pri reči “domaćine” osetim kako ti nabrana, topla usta zadrhte, i suza kane na moj vreo obraz.
NAŠ BOŽIĆ
More, kakav san? Nedelja evo ima kako se ne spava. Te Božić došao do Skoplja, sad je u Preševu, pa u Bilači, i sve bliže i bliže k nama. Na verigama osušeni vrapci već se troše. Cipele s “kopčama”, mintan od jumbasme i šajkača od vojničkih šinjela odavno su gotovi i čekaju me. Eno ih gde poređani jedno do drugog stoje na sanduku. Naročito cipele, – one mi nikako ne daju mira. Žute se, cakle, i miriše im đon na ćiriš. Čim ode majka na pazar, zatvaram sobu i oblačim se u novo. Šetam po sobi i zagledam se, da vidim kakav ću izgledati na Božić. A Božić? Eh! Nije ovo Božić. Ovo je nešto što miriše na oman i suh bosiljak više ikone! Sada me i majka već ne grdi ako štogod slomim, a kamoli da me bije, jer “lošo” je pred Božić. Čak me drukčije nekako i gleda. Ne kao majka, već nekako drukčije, ponizno, kao starijeg od sebe.
– Idi da “trguješ”! – šalje me u čaršiju da pokupujem sitnice za kuću. Pa, i ne brojeći, daje mi novaca.
Odem. Vraćam se. Zavalio sam se od zavežljaja i paketa što mi je dućandžija naređao u krilo i po pojasu. Ona me čeka na kapiji i odmah uzima, da mi odlakša. Čak mi i kusur ne traži, već mi ga ostavlja da njime zveckam po džepovima i hvalim se drugovima. A ona? Nedelju dana kako ne seda da ruča ili večera. Cela je kuća na njoj. Niko vode da joj donese, a kamoli što drugo pomogne. Rastrgla se od posla. Kukovi joj izišli, šalvare se smakle, učkur otpasao. Svakog časa zavezuje bošču, koja joj posle odmah pada, jer ili uzice olabave, ili popucaju od njena silna sagibanja. Pogrbavila se od starosti, a ide, radi.
Zasukala rukave, ruke joj umrljane, oko noktiju joj koža ispucala od silnog pranja. Nema kad da papuče ili nanule obuje, već onako, u nekim starim, iskrpljenim čarapama ide i gaca po blatu i mokroti, što je svuda po kući. Na polici se sjaje sahani; uza zid prislonjene sofre i tepsije, da se što pre ocede, žute se, i od njih cure mlazevi vrele vode, od koje se još diže para. Polica, vrata, pragovi i ćerčiva prozorska, sve je to oribano, vlažno, žuto. Cela kuća miriše na čistinu, vlagu i opranost. Pa i ona sama, majka, otkuda li joj toliko snage? Radi, a kao da ne posluje. Ne oseća umor. Već jednako, istina ne brzo ali polako, durašno, klateći se, i sva unesena u posao, radi od rana jutra do mrkla mraka.
Pa pored toga mora i oko mene da je. Da mi ne da da se omrsim ili od mesa što pristavljeno krklja u loncima pri ognjištu, ili od kolača što, tek izvađeni iz peći i pokriveni čaršavom, omeknuli, tako lep, primamljiv miris šire po sobi, gde su sklonjeni.
– Nemoj, čedo, – odbija me blago, kao bojeći se da me ne uvredi. – Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?… Nemoj! Čekaj Božić. Sutra će. Eno, već je došo u Tekiju…
– Kod koga u Tekiju – pitam ja razrogačeno -, da idem da ga vidim? – I potrčim.
– Ne, ne, – zaustavlja me. – Ne mo’š da ga vidiš. Doći će i kod nas…
I zaista, Božić dolazi, ali kako?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Imamo više dece nego što smo planirali – i to je sjajno!
Postoji mnogo tema o kojima treba pričati pre braka. Jedna od najvažnijih je i to koliko dece želite da imate. Neki supružnici dolaze iz velikih porodica i unapred znaju da...
Zašto se ljudi u Srbiji ponizno izvinjavaju na svakom šalteru?
Piše: Jovana Kešanski Sinoć, oko 15 do 9, prodavačica je rekla drugoj prodavačici: „Tačno ovo radi namerno!“. Onda je ova odgovorila: „Čeka ceo dan da kupi toalet papir i sad...
Istraživanje: Kada roditelji postaju najsrećniji?
Većina roditelja kaže da im sinovi i ćerke donose veliku radost, ali većina dosadašnjih istraživanja upućuje na to da su deca istovremeno i veliki izvor stresa, teskobe i finansijskih briga....
Naučnici: U braku je važnije da žena bude srećna, nego muškarac
Tajna srećnog braka je konstantna tema za razmišljanje, ali i za istraživanje. Upravo smo pronašli smo jednu veoma zanimljivu studiju, čiji zaključak kaže - što je žena zadovoljnija zajednicom u...
1 komentar.