Osvestila sam jednu vrlo jednostavnu istinu: ako je meni hladno, to znači da treba se obučem (ili obujem) ja, a ne moja deca. Ona treba da se obuku kad je njima hladno.
Nou, nećakinju svoga muža (danas četrnaestogodišnju svojeglavu tinejdžerku) prvi sam put videla dok je još bila beba.
Preslatka plavokosa i plavooka beba još nije bila prohodala. Bilo je leto i ona je, samo u peleni, puzala – po kuhinjskim pločicama!
Videvši taj uznemirujući prizor, odmah sam otišla da upozorim njezinu majku.
„Noa puzi u kuhinji!“
Svi su me gledali upitno i sa smeškom, očekujući nastavak.
„Po pločicama!“
I dalje upitan pogled.
„Pločice su…hladne.“
Nisu me razumeli. Stvarno me nisu razumeli.
„Leto je. Sigurno joj nije hladno,“ rekla je Noina mama.
Tada sam prvi put shvatila da za opštepoznatu alarmantnu frazu bos-po-pločicama holanđani nikad nisu čuli!
Zašto deca treba da hodaju bosonoga
U Hrvatskoj sam, srećom, svuda oko sebe nailazila na razumne ljude s kojima sam jedva dočekala da podrlim ovo skandalozno saznanje.
„Oni puštaju decu bosu po pločicama!“ govorila bih svakom ko bi hteo da me sluša dok bi moja mama, prijateljica, susetka ili koleginica s posla šokirano odmahivale glavom.
Ništa više nije bilo potrebno reći. Oni su ludi.
U idućim godinama moje je strpljenje neprestano bilo na ispitu.
Sedeli bismo, recimo, s prijateljima na terasi – u jaknama, dok bi se njihova deca oko nas igrala u kratkim rukavima, kratkim pantalonama i – bosa.
„Zar im nije hladno?“ nisam mogla izdržati.
„Kaat, Rees, je li vam hladno?“ pitao bi ih otac.
„Ne.“
I tu bi razgovor završio.
Mene bi takva reakcija samo još više uzmenirila (Zašto ih uopšte pita da li im je hladno umesto da im jednostavno kaže da se obuku?), ali naterala bih se da ne kažem više ništa.
Na amsterdamskim dečjim igralištima deca bi skidala čarape i cipele i igrala se bosa – pod odobravajućim pogledima svojih roditelja. Oni nisu normalni.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.