Božićna česnica na 12 načina

Ukoliko nemate svoj porodični recept za spravljanje česnice, mi vam predlažemo nekoliko varijanti recepta za ovaj neizostavni deo božićne trpeze:

Česnica je obredni hleb koji se mesi ujutro na Božić, kad prvo zvono zazvoni u crkvi. U Vojvodini, dok je domaćica uz plamen sveće mesila, ukućani su pevali „Roždestvo tvoje…“. Po običaju je mešena tzv. nenačetom vodom tek zahvaćeno sa izvora koji je posipan kukuruzom i kićen bosiljkom. U nju su stavljani novčić i znamenja za razne vrste delatnosti i poslova, pa se po delu i znamenju koji nekome pripadne sudilo kakve će sreće biti ili u čemu će imati uspeha.

Gornja površina česnice ukrašavana je reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom „ruža“ u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlati pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.

Pročitajte i: Badnji dan – drevni praznik koji okuplja porodicu

Pre početka ručka domaćin kuće zajedno sa ostalim članovima okreće česnicu, preliva je vinom i na kraju lomi (nikako ne seče) na onoliko delova koliko ima ukućana. Naziv ovog božićnog kolača potiče od reči “čest”, “deo”, “sreća”, i simbolizuje rođenje mladog Hrista, kada su ga pastiri darovali. U česnicu se stavlja novac od zlata ili srebra, koji simbolično predstavlja dar novorođenom Hristu. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.