U kućama gde se čuvaju običaji, Materice imaju poseban zvuk. To je ona nedelja kada se porodična priča prirodno okrene ka majci, njenoj ulozi, njenoj tišini, njenoj snazi i onom nevidljivom poslu kojim se drži dom na okupu. U narodu se često kaže da su Materice od tri praznika u nizu, Detinjaca, Materica i Očeva, najsvečanije. Ne zato što su raskošnije, već zato što najdirektnije dodiruju ono najtoplije u kući: osećaj pripadanja, zahvalnost i potrebu da se kaže „tu sam“, „vidim te“, „hvala ti“, i onda kada se to u svakodnevici prećuti.
Zašto se Materice smatraju najsvečanijim praznikom u kući
U narodu postoji duboko ukorenjeno shvatanje da je majka „srce doma“. To nije puka fraza, već sažetak iskustva: majka je često prva koja ustaje, poslednja koja odmara, ona koja pamti sitnice koje drugima promaknu, ona koja drži raspored, zdravlje, obroke, raspoloženja, odnose i male kućne mostove između generacija. Zbog toga se Materice doživljavaju kao praznik koji nije samo „za majke“, već i za ono što majka simbolizuje: brigu, strpljenje, stabilnost i ljubav koja se ne meri rečima.
Svečanost Materica nije u spoljašnjem sjaju, već u atmosferi. Kuća je tog dana drugačija. Čuje se smeh ranije nego inače, u vazduhu je neka posebna živost, a u toj živosti postoji i nežnost. Običaj vezivanja je igra, ali je i poruka: „važna si nam“, „bez tebe ne bismo ovako“, „tu si“. Čak i kada se majka „otima“ i pravi iznenađena, svi znaju da je u pitanju ritual u kojem se kroz šalu potvrđuje bliskost.
Materice su svečane i zato što su praznik darivanja, ali darivanja koje ne opterećuje. Poklon ne mora biti skup, niti se očekuje raskoš. U tradiciji se jasno kaže da majka može da se „dreši“ i skromnim darom, pa čak i jednom bombonom ili jabukom. U tome je važna poruka: vrednost nije u ceni, već u gestu, u pažnji i u prepoznavanju trenutka.
Da bi se taj smisao sačuvao, korisno je imati na umu nekoliko jednostavnih principa koji pomažu da praznik ostane topao, a ne naporan:
-
Praznik je jači kada je jednostavniji: jedna zajednička porodična scena često vredi više od deset planiranih aktivnosti.
-
Poklon je simbol: mali dar je dovoljan ako nosi poruku da je majka viđena i poštovana.
-
Običaj je prilagodljiv: važnije je da svi učestvuju nego da se sve uradi „kao nekad“.
- Advertisement - -
Najveći dar je mir u kući: Materice su prilika da se spušte tenzije, da se oprosti, da se kaže nešto lepo što se dugo odlagalo.
Običaj vezivanja i „drešenja“ – kako izgleda, korak po korak
Običaj vezivanja na Materice jedan je od najživopisnijih i najprepoznatljivijih u našem narodu. Iako se prenosi generacijama, njegova suština ostaje ista: kroz igru, smeh i simboličan ritual potvrđuje se bliskost između dece i majke, kao i njena centralna uloga u porodici.
Kako se običaj priprema
Sve počinje još uveče, u tišini kuće. Deca se unapred dogovaraju i pripremaju ono što će im ujutru biti potrebno. To najčešće može biti:
-
konopac ili uzica
-
tanji kanap ili konac
-
marama ili šal
- Advertisement - -
kaiš ili traka od tkanine
Pripremljeni predmet se potom sakrije ispod jastuka ili na drugo mesto gde će deci biti lako dostupan čim ustanu.
Jutarnji ritual vezivanja
Ujutru deca ustaju ranije nego inače. Njihov cilj je da majku zateknu nespremnu, dok još spava, ili da je „uhvate“ u trenutku kada ustane iz kreveta. Tada joj, uz kikot i uzbuđenje, privezuju noge ili simbolično obaviju noge trakom ili maramom.
Majka se u tom trenutku pravi da ne zna zašto je vezana. Ona se tobože otima, pita decu šta to rade, moli ih da je oslobode, ali sve u duhu igre i šale. Upravo ta „gluma“ daje posebnu toplinu običaju i čini ga nezaboravnim za decu.
Čestitanje i „drešenje“
Nakon vezivanja, deca majci svečano čestitaju Materice. Tek tada dolazi trenutak „drešenja“. Majka se odvezuje tako što deci daje poklone. Važno je naglasiti da ona ne daje sve poklone odjednom, jer zna da će je deca tokom dana ponovo vezivati, pa se ritual ponavlja više puta.
Značenje reči „drešenje“ i „otkup“
U narodnom jeziku, „drešenje“ znači oslobađanje, dok „otkup“ predstavlja simboličnu razmenu. Majka se ne „otkupljuje“ zato što je dužna, već zato što kroz darivanje potvrđuje ljubav, brigu i spremnost da se obraduje dete. Poklon je znak pažnje, a ne obaveze.
Prilagođavanje savremenom životu i bezbednosti
U današnjim porodicama važno je sačuvati duh običaja, ali i voditi računa o bezbednosti. Zato se preporučuje:
-
koristiti meke trake, šalove ili marame
-
izbegavati čvrsto stezanje
-
voditi računa o uzrastu deteta
-
zadržati ritual kao simboličan i kratak čin
Na taj način radost ostaje, a običaj se prenosi bez ikakvog rizika.
Šta Materice znače u dubljem crkvenom i istorijskom smislu
Praznici Detinjci, Materice i Očevi u crkvenom i narodnom shvatanju nikada nisu posmatrani kao izdvojeni događaji, već kao jedinstvena celina koja povezuje porodicu kroz vreme. Njihov smisao prevazilazi jednu kuću, jednu godinu ili jednu generaciju. Oni simbolično povezuju decu, roditelje i pretke, gradeći most između prošlih, sadašnjih i budućih naraštaja.
U tom nizu, Materice zauzimaju posebno mesto jer skreću pažnju na majčinstvo kao temelj porodičnog i duhovnog života. Kroz praznik se ne slavi samo biološka uloga majke, već i njena odgovornost, istrajnost i sposobnost da nosi teret svakodnevice, često tiho i neprimetno. Majka je u ovom kontekstu čuvar pamćenja, običaja i vere, ona koja prenosi vrednosti ne rečima, već primerom.
U dubljem crkvenom smislu, Materice podsećaju na kontinuitet ženskog iskustva kroz biblijsku istoriju. Sećanje seže do velikih žena predhrišćanskog i hrišćanskog vremena, majki koje su nosile odgovornost ne samo za svoju decu, već i za sudbinu naroda i vere. Njihova uloga bila je istovremeno nežna i snažna: da podignu, sačuvaju i usmere, čak i onda kada okolnosti nisu bile blage.
Poruka Materica je višeslojna i može se sažeti kroz nekoliko ključnih vrednosti koje praznik prenosi:
-
poštovanje majčinstva kao poziva, a ne samo uloge
-
priznanje odgovornosti koju žena nosi u porodici
-
isticanje nežnosti kao snage, a ne slabosti
-
potvrda da je tiha istrajnost često najveći oblik hrabrosti
Na taj način, Materice postaju praznik koji ne govori samo o prošlosti, već i o sadašnjem trenutku. One podsećaju da poštovanje majke znači i poštovanje života, porodice i svega onoga što se gradi strpljenjem, brigom i ljubavlju.
Puni smisao praznika: radost i briga o drugima
Jedna od najvažnijih, ali često zapostavljenih poruka Materica jeste briga o onima koji nemaju mogućnost da praznik dožive u porodičnom okruženju. U narodnoj i crkvenoj tradiciji, Materice su oduvek bile prilika da se obraduju siromašna deca i deca bez roditelja.
Praznik tada prevazilazi granice lične radosti i postaje čin milosrđa. Radost se ne zadržava unutar kuće, već se svesno deli sa onima kojima je najpotrebnija. Upravo u tom činu praznik dobija svoj puni hrišćanski smisao.
Danas se to može ostvariti kroz jednostavne, ali značajne korake:
-
odvajanje dela paketića namenjenog deci za donaciju
-
organizovanu posetu dečjim odeljenjima, kada je to prikladno i uz dogovor
-
darivanje u okviru parohije ili lokalne zajednice
Važno je naglasiti da nije presudna veličina dara. Često su dovoljne male stvari, ali date sa iskrenom namerom. Materice nas uče da praznik nije potpun ako je radost zatvorena samo u krug najbližih.
Izvor: rs-mangoshop
