Bračna tekovina: šta je čije u braku?

Brak je zajednica života u kojoj se svakodnevno stvara i gradi mnogo toga — od emocionalne stabilnosti do materijalnih vrednosti. Iako se o imovini retko razmišlja dok brak funkcioniše, pitanje ko šta poseduje najčešće se postavlja kada dođe do razvoda braka, a tom prilikom i podele imovine. 

Imajući u vidu statistički porast broja razvoda, važno je razumeti kako naš zakon uređuje imovinske odnose među supružnicima.

Kako objašnjava advokatica Ivana Tomić, većina ljudi nije upoznata sa osnovnim pravilima: „Supružnici često misle da je ono što se vodi na njihovo ime samo njihovo. Međutim, presudno je na koji način je stečeno, a ne to ko se vodi kao formalni vlasnik.”

Prema Porodičnom zakonu, imovina supružnika deli se na posebnu i zajedničku.

Razvod, roditeljsko pravo i sud: Kako izgleda postupak i koje greške roditelji najčešće prave

Posebna imovina je sva ona koju je jedan supružnik stekao pre braka, kao i sve što tokom braka dobije poklonom ili nasleđem. Takva imovina ostaje isključivo njegova i ne može biti predmet deobe. 

Ukoliko je tokom braka došlo do neznatnog uvećanja posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo da traži isplatu u novcu na ime uvećanja konkretne imovine, dok kod znatnog uvećanja posebne imovine, drugi supružnik ima pravo zahtevati da mu se utvrdi njegov svojinski udeo u uvećanoj posebnoj imovini.

Zajedničkom imovinom smatra se sve što je stečeno radom tokom trajanja braka, bez obzira ko je zarađivao više ili čije ime stoji na ugovoru. Tu spadaju zarade, kupovina nekretnina, ušteđevina i sve drugo proisteklo iz zajedničkog ekonomskog doprinosa.

Zakonska pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki — 50 prema 50. Ali, kako napominje Tomić, ta pretpostavka nije neoboriva: „Svako može da dokaže da mu pripada veći udeo u zajedničkoj imovini i u sudskoj deobi teret dokazovanja je na onoj strani koja tvrdi da joj pripada udeo koji je veći od 50%. Sud ceni i materijalni i nematerijalni doprinos supružnika, te s tim u vezi nije presudno koliko je ko zarađivao. Briga o deci i vođenje domaćinstva vrednuju se isto kao i rad van kuće.”

U praksi, mnogi se iznenade kada shvate da stvari plaćene tokom braka automatski potpadaju pod bračnu tekovinu. Čak i kada samo jedan supružnik radi, doprinos drugog — kroz brigu o porodici i održavanje doma — računa se kao jednako važan činilac sticanja imovine.

Kada praksa iznenadi: penzija, krediti i nekretnine

Iako zakonska regulativa deluje prilično jasno, sudska praksa je iznedrila neke pomalo iznenađujuće zaključke.

Jedan od njih odnosi se na penziju. Iako penzija predstavlja primanje zasnovano na ranijem radu, sudovi su zauzeli stav da je ona posebna imovina onog supružnika koji je ostvaruje. To znači da penzija ne ulazi u zajedničku imovinu stečenu radom tokom braka, već ostaje lični prihod.

Šta svaki roditelj treba da zna o vršenju roditeljskog prava (starateljstva) nakon razvoda

Još zanimljiviji primer odnosi se na nepokretnost kupljenu pre braka, kada je ona kupljena stambenim kreditom koji se otplaćuje tokom braka. Iako samo sticanje prava svojine formalno prethodi braku, sudska praksa je stala na stanovište da imovina može dobiti karakter bračne tekovine ukoliko se kredit isplaćuje zajedničkim sredstvima u braku.

„Sudovi sve češće polaze od toga da otplata kredita iz zajedničkih prihoda predstavlja zajednički doprinos sticanju nepokretnosti, iako ja lično ne podržavam ovakav stav, budući da je momenat sticanja svojine prethodio braku, već bi eventualno supružnik u slučaju razvoda trebalo da potražuje povraćaj novca koji je uložen u isplatu kredita,“ pojašnjava Tomić.

Dakle, čak i ako je stan na papiru kupljen pre braka, deo te nepokretnosti — ili čak ceo njen vrednosni porast — može ući u bračnu tekovinu ukoliko je kredit otplaćivan zajedničkim radom u braku.

Bračni ugovor alat sigurnosti

Kako bi se izbegla dugotrajna i mučna podela bračne tekovine, preporuka je da se koristi i bračni ugovor, alat koji supružnicima omogućava da sami urede imovinske odnose. Iako još uvek retkost, njegova svrha nije da stvori distancu među partnerima, već da obezbedi jasnoću.

„Bračnim ugovorom može se unapred odrediti šta će biti zajedničko, šta posebna imovina, kako se upravlja imovinom i kako se ona deli ako brak prestane. To je model sigurnosti, a ne nepoverenja,“ kaže Tomić.

Bračni ugovor mora biti sastavljen u pisanoj formi, overen kod notara kako bi imao pravnu snagu.

Na kraju, advokatica naglašava da je razumevanje imovinskih odnosa važno u svakom braku:

„Poznavanje pravila ne služi tome da se supružnici pripremaju za raskid, već da jasno sagledaju svoju zajednicu i međusobne obaveze. Kada je sve transparentno — kako kaže stara poslovica, čist račun, duga ljubav — odnosi postaju manje opterećeni nesigurnostima, a time i stabilniji.“