Razvod braka je za mnoge roditelje emocionalno i organizaciono izazovan period. I dok se partnerski odnos gasi, roditeljska uloga ostaje — i postaje još važnija. U tom trenutku postavlja se ključno pitanje: ko će se starati o detetu, gde će ono živeti i ko donosi odluke koje se tiču njegovog života?
Pravni izraz za to jeste vršenje roditeljskog prava, dok većina ljudi u svakodnevnom govoru koristi termin starateljstvo. Iako ova dva izraza nisu potpuno ista, u ovom tekstu koristićemo oba — kako bismo pružili jasno i razumljivo objašnjenje svim roditeljima koji se nalaze pred ovakvom odlukom.
Ko ima pravo na vršenje roditeljskog prava nakon razvoda?
Nakon razvoda, sud odlučuje koji roditelj će vršiti roditeljsko pravo, a na osnovu mišljenja organa starateljstva – Centra za socijalni rad ili na osnovu mišljenja veštaka/institucija ukoliko se nalaz Centra za socijalni rad ospori.
Najčešće se roditeljsko pravo poverava jednom roditelju, dok drugi ima pravo da viđa dete i učestvuje u njegovom životu, ali ne odlučuje samostalno o ključnim pitanjima. Ipak, ako okolnosti to dozvoljavaju, moguće je i zajedničko vršenje roditeljskog prava, o čemu ćemo više govoriti u nastavku.
Kako sud odlučuje kome će biti povereno dete?
Sud ne odlučuje „automatski“, već u svakom pojedinačnom slučaju analizira šta je najbolje za dete. U obzir se uzimaju:
- emotivna povezanost deteta sa roditeljima,
- lične i roditeljske sposobnosti svakog roditelja,
- uslovi u kojima bi dete živelo,
- uzrast i potrebe deteta,
- mišljenje deteta (ako je dovoljno zrelo da ga izrazi).
U praksi se često dešava da mlađa deca ostaju sa majkom, ali to nije pravilo. Sud ne favorizuje nijednog roditelja po automatizmu, već donosi odluku isključivo na osnovu najboljeg interesa deteta.
Da li roditelji mogu sami da se dogovore o vršenju roditeljskog prava?
Mogu — i to je sigurno najzdravije rešenje za sve. Roditelji imaju pravo da se sporazumno dogovore o tome s kim će dete živeti, na koji način će se viđati sa drugim roditeljem i kako će izgledati svakodnevna briga o detetu.
Takav dogovor se predaje sudu, koji ga analizira i šalje Centru za socijalni rad na proveru, te ukoliko oceni da je u skladu sa interesima deteta, potvrđuje ga kroz pravosnažnu sudsku odluku.
U tom procesu može biti korisno angažovati advokata za razvod koji će pomoći roditeljima da precizno formulišu dogovor, izbegnu nesporazume i osiguraju da su prava i deteta i roditelja jasno zaštićena.
Prava roditelja koji ne živi sa detetom
Roditelj kome dete nije povereno na svakodnevnu brigu ne gubi roditeljsko pravo. On i dalje ima pravo (i obavezu) da:
- viđa dete i provodi vreme s njim,
- bude obavešten o svim pitanjima u vezi sa detetom,
- učestvuje u donošenju odluka koje su od naročitog značaja (promena prebivališta, upis u školu, preduzimanje većih medicinskih intervencija)
- pruža finansijsku podršku detetu.
Ova finansijska podrška se u pravnoj terminologiji naziva doprinos za izdržavanje deteta, dok se u svakodnevnom govoru češće koristi termin alimentacija. Sud određuje iznos ovog doprinosa na osnovu potreba deteta i finansijskih mogućnosti roditelja.
Mogućnost zajedničkog vršenja roditeljskog prava
Zajedničko vršenje roditeljskog prava podrazumeva da oba roditelja ravnopravno odlučuju o važnim stvarima u vezi sa detetom, iako ono fizički najčešće živi sa jednim od njih.
Ovo je moguće samo ako:
- postoji dobra komunikacija između roditelja,
- roditelji uspešno sarađuju,
- oba roditelja pokazuju odgovornost i spremnost da rade u najboljem interesu deteta.
Sud će odobriti zajedničko vršenje roditeljskog prava samo ako su oba roditelja saglasna i ako sud zaključi da će takav model zaista doprineti stabilnosti i dobrobiti deteta.
U sledećem tekstu govorićemo o tome kako izgleda sudski postupak, šta ako se dogovor ili odluka suda ne poštuju, i koje su najčešće zablude roditelja kada je reč o roditeljskim pravima i obavezama nakon razvoda. Bez obzira na to kroz šta prolazite kao par, zapamtite — dete ima pravo na oba roditelja. Roditeljstvo se ne razvodi. Najbolji interes deteta je uvek na prvom mestu.
Autor: Advokat Ivana Tomić, jedna od osnivača Advokatske Kancelarije Tomić – Krezović. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 06.10.2014. godine, a nakon položenog pravosudnog ispita osnovala je sopstvenu advokatsku kancelariju.
Angažovana je i kao saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe – Privredna akademija Novi Sad na katedri za poresko pravo.
