Moderno društvo svedok je stalnih kulturnih, tehnoloških i ekonomskih promena koje su oblikovale različite generacije ljudi. Tako je vreme rođenja postalo predmet stereotipizacije generacija na globalnom nivou. Od takozvanih bejbi bumera do Generacije Z, svaka demografska grupa ima jedinstvene karakteristike koje su, do određene mere, posledica istorijskog konteksta i tehnološkog razvoja.
Tako generacije X, Y i Z zastupaju perspektive, vrednosti i ponašanja koja odražavaju svet u kojem su rođeni i odrasli. Međutim, razlika između ovih generacija prevazilazi samo godinu rođenja i obuhvata zajedničke iskustva i kulturne uticaje koji su oblikovali njihove živote.
Ako ste se pitali ko bira nazive generacija i vremenski okvir, zanimljivo je da ne postoji zvanično telo koje o tome odlučuje, navodi Pew Research Centar. Umesto toga, formira se konsenzus kroz različite nasumične predloge u javnosti. Tako su izgubljena generacija (1883-1900), najveća generacija (1901-1927) i tiha generacija (1928-1945) samo deo širokog spektra koji se proteže od kraja 19. veka do današnjih baby boomera, zumera, milenijalaca i njihovih budućih naslednika.
Bumeri
Bejbi bum generaciju čine ljudi rođeni između 1946. i 1964. godine, trenutno u starosnoj dobi od 60 do 78 godina. Kao što i samo ime kaže ova generacija vezuje se za period posle Drugog svetskog rata koji su obeležili nagli skok nataliteta širom sveta, prosperitet i porast konzumerizma. To je bio period sve veće društvene svesti, sa početkom Pokreta za građanska prava, pa su pripadnici ove generacije konzervativni, zalažu se za pravdu i slobodu.
U našoj zemlji i regionu, bumeri su prošli kroz period rata, inflaciju i slom društva.
Bejbi bumeri su takođe bili pioniri u uvođenju digitalne tehnologije u svakodnevni život kroz korišćenje radija, televizora i kućnih računara, čime su pripremili teren za naredne generacije. Ova generacija poseduje najveće materijalno bogatstvo, preferiraju da plaćaju gotovinom umesto platnim karticama, kao i da kupuju fizički u prodavnicama radije nego online. Kada je reč o društvenim mrežama, prema podacima Statiste oko 78% njih koristi Fejsbuk, a 67% Jutjub. Njihova deca su označena kao Generacija X.
Generacija X
Generacija X, poznata i kao post-bumer generacija, odrasla je u vremenu značajnih promena, poput tehnološke revolucije i uspona potrošačkog društva. Pripadnika ove generacije ima znatno manje od prethodne i one koja će ih naslediti. Događaji koji su oblikovali ovu generaciju su pad Berlinskog zida, istraživanja svemira i razvoj savremenih tehnologija. Većina tvoraca društvenih mreža pripada generaciji X.
Često nazivana “zaboravljenom generacijom”, članovi Generacije X se odlikuju prilagodljivošću i sposobnošću da se suoče sa izazovima sa otpornošću. Danas imaju između 44 i 59 godina. Generacija je nazvana X jer ima nepoznat, promenljivi faktor, ali i nedostatak konkretnog pravca u odnosu na druge generacije. U radnom okruženju, cene autonomiju, ali takođe traže pouzdanost i stabilnost, što im omogućava da se razvijaju u okviru iste kompanije. Socijalno, skloniji su negovanju bliskih i dugotrajnih odnosa nego uspostavljanju mnogih površnih veza, dok ekonomски teže stabilnosti i sigurnosti.
U našoj zemlji, ova generacija prošla kroz bombardovanje i hiperinflaciju tokom 90-ih, kroz raspad Jugoslavije i prelazak na kapitalizam. Njihovi naslednici su milenijalci.
Generacija ipsilon (Y) – milenijalci
Generacija Y ili „milenijalaci“ rođeni su između 1981. i 1996. godine. Predstavljaju generaciju obeleženu tehnologijom i globalizacijom. Smatraju se digitalnim domorocima, jer su odrasli u svetu gde su internet i društvene mreže sastavni deo njihovih svakodnevnih života. Ova generacija vrednuje kreativnost, raznolikost i inkluziju.
Njihovo odrastanje obeležila je internet revolucija, masovna pojava društvenih medija, napadi 11. septembra, svetska ekonomska kriza 2008. godine i pandemija korona virusa.
Milenijalci su poznati po težnji ka ravnoteži između posla i slobodnog vremena. Iako neki smatraju da su lenji, istina je da članovi Generacije Y preferiraju kolaborativna i fleksibilna radna okruženja, gde mogu izraziti svoju kreativnost i doprineti zanimljivim projektima. Briga o sebi i ulaganje u obrazovanje radi profesionalnog razvoja — umesto ulaganja u materijalna dobra — deo su identiteta milenijalaca. Takođe pokazuju interesovanje za socijalne i ekološke uzroke, tražeći kompanije i brendove koji dele njihove vrednosti. U našoj zemlji ovu generaciju su dočekali nesigurnost, siromaštvo i neizvesna budućnost, pa su često najbrojnija grupa na protestima poslednjih godina.
Generacija zed (Z) – zumeri
Generacija Z ili “zumeri” su rođeni između 1997. i 2012. godine i predstavljaju prvu generaciju koja je potpuno uronjena u digitalno doba. Ova generacija je odrasla u svetu obeleženom neposrednošću i digitalnom povezanošću. Za razliku od prethodnih generacija, zumeri su od malih nogu vešti u tehnologiji, koristeći mobilne uređaje i društvene mreže kao osnovne alate za komunikaciju i učenje.
Preduzetnički duh i sposobnost brze adaptacije na tehnološke promene ključne su karakteristike Generacije Z.
Osim toga, zumeri su oni koji najviše vrednuju takozvanu “emocionalnu platu”, odnosno one neekonomske beneficije koje zadovoljavaju lične potrebe i kvalitet života, poput ravnoteže između posla i privatnog života, profesionalnog rasta ili fizičkog, emocionalnog i finansijskog blagostanja. Zahvaljujući hiperpovezanosti, dosta su sličniji vršnjacima u svetu u odnosu na pripadnike generacija koje su im u Srbiji prethodile. Važna im je inkluzivnost, socijalna pravda i briga o mentalnom zdravlju.
Sledeća je generacija alfa o čijim je karakteristikama još uvek rano pričati. Međutim, ono što je sigurno oni su generacija kojoj je digitalni svet i veštačka inteligencija stvarnost.
Pročitajte i: Zašto su milenijalci i generacija Z anksiozniji od svih prethodnih generacija
