Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Sindrom zlatnog deteta je veoma učestao kod porodičnih dinamika sa roditeljima koji svoje sopstvene osećaje inferiornosti ,,leče” kroz favorizaciju ,,posebnog” deteta (zlatno dete) koje je tu da realizuje sve roditeljske (svesne ili nesvesne) projekcije i želje.
Sva deca se ponekad ponašaju neprihvatljivo. To je normalno kada su umorna, gladna, uznemirena ili uplašena, ili kao rezultat razvojno očekivanog ,testiranja’ postavljenih granica.
Postiđeno dete se ne oseća bolje i ne razvija empatiju. Umesto toga, može postati zatvorenije, čime se otežava buduća emocionalna povezanost s drugima.
Pravilo koje je kreiralo udruženje roditelja osam osnovnih škola dobrovoljno je, što znači da će roditelji birati da li će njihovo dete imati pametni telefon ili će učestvovati u zabrani
Bobi Pingaro, opisala je svoje detinjstvo i način na koji je majka vaspitavala nju, njenu sestru i braću, zbog čega je kao mala bila tužna, ali danas joj je veoma zahvalna.
