Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Mnogi psiholozi i terapeuti pojašnjavaju da je prepoznavanje ovih znakova neophodno za adekvatno reagovanje te to može pomoći detetu da povrati osećaj povezanosti i podrške.
Ovako vizuelno prikazane obaveze će detetu pomoći u dnevnom pregledu svojih aktivnosti, osećaće se vredno jer će videti šta je sve postiglo u toku dana.
Nemoguće je u današnjim razgovorima na temu roditeljstva ne dotaći se zaključka da je gajenje dece postalo preterano zahtevno i da bi nam bilo mnogo lakše kad bismo i dalje imali ono “selo” iz poslovice “Potrebno je selo da se podigne dete”.
Daleko od toga da bude gubljenje vremena, dosada je zapravo korisno i blagotvorno stanje koje nam skreće pažnju na problem da ne koristimo naše vreme na način koji vodi našem najboljem interesu.
