Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Jeste li ikad pokušali zaštititi dečija kolica od sunca tako što ste ih pokrili ćebencetom ili krpom? Ili ste možda svog mališana poželeli zagrejati ili zaštititi od vetra pokrivanjem kolica? Takve metode zapravo imaju više štete nego koristi.
Pitate li bilo koju mamu ili tatu imaju li najdraže dete, uveriće vas da svu svoju decu vole jednako. Na neki način, to je donekle istina, roditelji vole svu svoju decu, samo možda na drugačiji način to pokazuju.
Sve manje roditelja spremno da prihvati kritike na ponašanje svojih naslednika. Mnogi zatvaraju oči na sam pomen da su njihovi mališani često problematični
Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
Nikad neću zaboraviti metaforu koji sam čuo na jednom kongresu koja se odnosi na davanje prognoze pacijentima oko toga kakav će tok njihove bolesti biti.
